dr Olivera M. Ćirković
Gestalt psihoterapeut za vas piše o aktuelnim i zanimljivim temama.
Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, MA, EAGT
Temi odgovara i dužina naslova – jedna jedina reč. USAMLJENOST. Dok izgovarate tu reč – USAMLJENOST, prosto odzvanja u glavi težina značenja te reči. Ne samo značenja, nego i mogućih posledica. Ne bira uzrast, ni pol, ni stepen obrazovanja, ni materijalni status. Prosto hara.
USAMLJENOST – bolan je to osećaj nepripadanja, neviđenosti. NE nemanja ili nemogućnosti! A leka ima.
Continue Reading "USAMLJENOST"
Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, MA, EAGT
Već sam vas pitala, ali da ponovim pitanje – Da možete da ispunite svoje potrebe, kako bi to izgledalo? Zašto vam uporno podvlačim pitanje o potrebama? Razlog je jednostavan – sve više i sve češće se srećem sa ljudima (bez obzira na uzrast, obrazovanje ili materijalni položaj) koji ne razlikuju svoje od tuđih potreba. Sve je više osoba koje se fokusiraju na one osnovne potrebe (bazične) i ne vide ili ne priznaju ili im je tako jednostavno lakše da u piramidi ljudskih potreba (kreirao američki psiholog Abraham Maslov) ne posegnu i za hijararhijski višim potrebama (potreba za samoostvarenjem).
Rezultat toga su sve češći psihički problemi (anksioznost, napadi panike, depresija, itd.) koje osobe sa kojima radim mogu imati nakon godina i decenija ne ugledavanja sebe i svog autentičnog bića i autentičnih potreba. Nema tu bajki, ni čarobnih štapića, niti bilo kakve i bilo čije magije. Samo mi i naše biće.
Između ljubavi i sebičnosti
Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, MA, EAGT
Da li vam se čini da su današnje generacije arogantne, manipulativne, komandujuće? Istovremeno one su i depresivne, nesigurne, agresivne. Kakve god da su, naše su! To su naša deca i zato otvorite četvore oči kada decu vaspitavate, kada decu GAJITE. Nije bez veze upotrebljavana u prošlosti ta reč “gajiti”. Da, decu treba gajiti, decu treba negovati, pratiti svaki korak, sve faze njihovog ljudskog razvoja ispratiti od početka do kraja, aktivno angažovani, ali ne i preplavljujući. Sve to zarad jednog – da nam se deca ne bi celog veka lečila od nesrećnog detinjstva (“Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva” – Ivo Andrić).
Specifični modeli psihopatologije dečijeg uzrasta predstavljaju veliko poglavlje u mome profesionalnom životu pedijatra i psihoterapeuta. Međutim, neću ovom prilikom govoriti isključivo o dečijem uzrastu. Više pažnje ću posvetiti nešto starijoj deci i adolecentima.
Na društvo i sistem ovim tekstom ne mogu imati uticaja, ali se iskreno nadam da ću roditeljima, malo bar, skrenuti pažnju na njihovu ulogu i značaj manifestovanja određenih patoloških ponašanja, kao i na značaj koji imaju u izlečenju i isceljenju naših potomaka.
Autor: Mr sc. dr Olivera M. ĆIRKOVIĆ, MA, EAGT
Kako nastaju otpori kod dece i kako da ih rešimo?
Pitanje od milion dolara, a staro koliko i svet. Profesionalci koji se bave decom kažu: “Dete je u otporu”, dok roditelji sa druge strane kažu da se dete inati, prkosi, ali da će ga naučiti “ko je gazda samo kad im pukne film”. Deke i bake podsećaju roditelje na njihovo ponašanje u istom uzrastu (što opet roditelji, bez zadrške, negiraju). Naravno tu su i samoproklamovani eksperti iz okruženja koji istog časa znaju da u 3 koraka i 10 minuta reše problem (imaju samo problem da to isto primene na svome detetu).
Značajno je razlikovati otpore koji se javljaju tokom razvojnog procesa od otpora koji nastaju roditeljskom greškom u koracima, a što rezultira izvesnim patološkim manifestacijama.
