Smatra se da oko 5% populacije u zapadnoj civilizaciji zahvaćeno anksioznošću u različitim oblicima. A da li uopšte znamo šta je anksioznost, kako i kada se manifestuje? Da li ima posledica, kakvih i kog intenziteta? Čime se suzbija, kako se leči…
Danas nema dana da ne čujemo da je neko anksiozan, skoro da poprima epidemioliške razmere. Koliko je zaista ljudi anksiozno se precizno ne zna, niti se može utvrditi. Razlog je jednostavan – anksiozne osobe zatraže stručnu pomoć onda kada anksioznost počinje da ometa obavljanje njihovih svakodnevnih obaveza i kada nisu više u stanju da se sami nose sa tim. Ne retko budu upućene i od strane ordinirajućih lekara, koji leče njihove telesne poremećaje i bolesti (aritmije, povišen pritisak, migrene, želudačne tegobe, i sl.).
Često se dešava da čak i decu roditelji olako pitaju zašto je anksiozno. Dešava se da i mala deca taj termin usvoje, pa na pitanje „kako si?“ odgovaraju: „Nešto sam anksiozan/a danas“. Na pitanje šta to znači i kako to oseća, dete zastane i ukoliko je došlo na pregled sa roditeljem obično gleda u njih, tako da roditelji nastavljaju da mi objašnjavaju. Znamo li šta je anksioznost i kako se manifestuje?
Termin anksioznost potiče od latinske reči anxietas što znači uznemirenost, zabrinutost. Anksioznost je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti.
Ove tegobe su neodređene, obzirom da nisu vezane za neki određeni objekat, složene su i rasplinute. Upravo ta neodređenost, složenost i rasplinutost anksioznost diferencira od straha. Anksiozne osobe stalno iščekuju neki tragičan događaj, koji će se sa sigurnošću desiti i to ih čini nemoćnim. Frojd je anksioznost nazvao i „strahom očekivanja“ ili „plašljivim očekivanjem“.
Teskoba kod anksioznih ima različite oblike. Anksioznost može biti opšta, može se manifestovati kroz napade panike i fobije. Anksiozna stanja se sreću u mnogim vrstama neuroza i psihoza: histerija, ratna neuroza, traumatska neuroza, aktuelna neuroza, depresija, shizofrenija, itd.
Anksioznost se javlja kao odgovor na stresnu situaciju ili dugotrajne patološke konflikte. Osoba se oseća napeto, uznemireno, zabrinuto, bespomoćno, ugroženo.
Psihosomatski ovakvi funkcionalni poremećaji manifestuju se i telesno. Osoba se nekontrolisano znoji, može da oseti stezanje u grudima, otežano diše, srce ubrzano lupa, aritmično, neko ima i gastrointestinalne tegobe poput bolova u želucu, povraća, oseća slabost u telu (i telo postaje nemoćno, slomljeno), ima vrtoglavice, glavobolje. Kada ovakve tegobe dugo traju, kada se intenzitet pojačava navedeni simptomi mogu prerasti i u ozbiljne somatske bolesti, koje zahtevaju lečenje.
Najbitnije je da osoba koja oseća uznemirenost, teskobu u svakodnevnim situacijama zatraži stručnu pomoć i dođe na razgovor, da odreaguje na vreme kako ne bi došla u situaciju da trpeći manifestuje neko telesno oboljenje, ali i pogorša svoje psihičko stanje.
Autor: Dr Olivera M. Ćirković, geštalt psihoterapeut, specijalista pedijatrije
Izvor: Munjiza M. Psihopatologija savremenog života: vodič za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu. Službeni glasnik. Beograd. 2015.
