Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT

Da li postoji univerzalna mapa po kojoj roditelji mogu da čine svoje korake u vaspitavanju deteta ili dece? Da li postoje kartice koje roditelji mogu da izvuku u skladu sa potezom koje dete povuče, pa tako znaju šta im je činiti? U kojoj se sada fazi rasta i razvoja nalaze roditelji?

Ne! Univerzalno pravilo ne postoji. Svako dete (baš kao i roditelji) je jedinstveno. Ima svoje iskustvo, svoje mehanizme odbrane, svoje poreklo (pozadinu), svoje ja. I kao takvo stupa u kontakt sa drugim osobama.  Međutim, postoje  univerzalne karakteristike, osobenosti ponašanja roditelja, kojima se treba ozbiljno pozabaviti, kako ne bi bilo “greške”. Ovom prilikom obratiću pažnju roditeljima na te osobenosti, koje se i bez reči projektuju na dete.

Continue Reading "RAST I RAZVOJ RODITELJA – PRAVILNO USMERAVANJE EMOCIJA"

Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT

Roditeljstvo je obaveza i najzahtevniji posao koji roditelji imaju. Pod obavezama i poslom mnogo se toga podrazumeva osim da sve bude skockano, pripremljeno, obezbeđeno, zarađeno, kupljeno, dato. Kao roditelji, podjednako smo odgovorni za ono što smo učinili za našu dacu, kao i za ono što nismo. Najodgovorniji smo za ljubav, za količinu ljubavi koju im dajemo, za način na koji ih učimo da vole, da primaju i dele svoju ljubav. I za to nema vremena. Nikada deca nisu dovoljno mala da ih ne učimo o ljubavi, da ne delimo ljubav sa njima.

             I tako, dok čekamo da nam deca porastu i konačno shvate, vreme prolazi (kako naše, tako i njihovo), a rezultata nema, bar ne onakvih rezultata kakve roditelji priželjkuju. Život je jedan i koliko god da traje kratak je za sve što želimo za našu decu ili od naše dece. A da li nam to i treba?

Continue Reading "DECA – RODITELJI – ODRASTANJE"

Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT

Roditeljstvo danas predstavlja veliki izazov. Neki su novi načini komunikacije između dece, ali i između dece i roditelja. Ono što je najznačajnije za roditelje, a istovremeno najplodonosnije za dete, je dozvoliti deci da budu autentična, da znaju da definišu svoje potrebe, da nauče da adekvatno postave granice, da nauče da gube, da se i njima postave i jasno definišu granice. Na veliku žalost, retko danas to i viđam.

 

Continue Reading "Razgovor treći: O DECI"