Da li se plašite trenutne situacije vezane za širenje korona virusa? Kako mislite da treba da se ponašate? Kako se zaista ponašate? Da li se strah ljudi iz vašeg okruženja prenosi i na vas? Hvata li vas panika?
U daljem tekstu pisaću vam o situacijama sa kojima sam se do sada susrela. Kao dodatak, svakodnevno ću objavljivati savete i uputstva na Instagramu i Facebook stranama ordinacije BeoMed i Psihoterapeut.co.rs. Trenutno je mnogo razloga za to. Ipak, psihofizičko zdravlje nam je najbitnije. Treba nam i kad se epidemiološka situacija stabilizuje.
Tek juče sam po prvi put sa pacijentkinjom na psihoterapiji progovorila o trenutnoj situaciji kod nas, vezanoj za korona virus (COVID – 19). Svedoci smo poslednjih par nedelja da se panika polako širi među nama. Od prošle nedelje je zahvatila i one koji nisu verovali da je to moguće. Sva sredstva javnog informisanja, danonoćno, nas informišu o trenutnoj situaciji.
Istovremeno, možda i nesvesno, polako se širi i panika. “Građani prazne rafove u radnjama…” ili “Nema više zaštitnih maski, rukavica, sredstava za dezinfekciju”, samo su neki od naslova koje svakodnevno možete pročitati. Naravno, broj zaraženih koji progresivno raste, ne smemo zanemariti. Sve su to razlozi da zastanemo i dobro razmislimo o svemu.
Mene lično, ostavila je bez teksta (malo je reći) slika u jučerašnjim radnjama. Način na koji se kupuje. Količine hrane koje se kupuju. Šta se sve kupuje. A tek priča! Situacije u apotekama su posebna priča.
Zato, zbog svih navedenih primera, ovaj tekst posvećujem korona virusu i nama.
Korona virus
Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 11.marta 2020. godine, između ostalog, izjavio je:
“…Stoga, napravili smo procenu da se COVID-19 može okarakterisati kao pandemija. Pandemija nije reč koja se koristi nepažljivo i tek tako. To je reč koja, ako se zloupotrebi, može izazvati nerazuman strah ili neopravdano prihvatanje da je borba gotova, što vodi do nepotrebne patnje i smrti. Opisivanje situacije kao pandemije ne menja procenu SZO o pretnji koju predstavlja ovaj virus. To neće promeniti ni ono što radi SZO, niti ono što države treba da urade. Nikada ranije se nismo susreli sa pandemijom izazvanom korona virusom. Ovo je prva pandemija izazvana korona virusom. A, nikada ranije se nismo susreli ni sa pandemijom koja se može kontrolisati u istom trenutku.”
Neću vam ovoga puta pisati o virusu. Nije ovo ni mesto, a ni tema ovoga teksta. Sve što želite proveriti i saznati možete pronaći i online na zvaničnim sajtovima i društvenim mrežama domaćih i međunarodnih zdravstvenih institucija i organizacija.
Ne naglašavam vam ovo bez razloga. Samo poslednjih pet dana imala sam prilike da svašta čujem, pročitam, vidim i doživim. Nekada, ne retko, bila sam i iznenađena dozom panike, ne baš logičnih saveta i komentara. Naravno, ljudi su se uvek pozivali na neku svetski priznatu “zverku” iz oblasti medicine, molekularne biologije, ekonomije…
Istina jeste da je COVID – 19 uveliko zakucao i na naša vrata. Kako se to desilo i zašto, ovoga časa potpuno je nebitno. Ako postoje propusti i odgovorni za iste, treba ih kazniti. Međutim, to treba učiniti tek nakon potpunog smirivanja epidemiološke situacije. Do tada, zbijmo redove i podržimo jedni druge. Onako kako najbolje znamo i umemo.
Uputstva i preventivne mere možete svuda pročitati. I videti, naravno. Pridržavajte ih se. Zarad vas i zarad onih koje najviše volite.
Šta je stresno kod COVID – 19?
Saznanje da se zaraza širi predstavlja stres. Ne zavaravajte se, promena načina razmišljanja, nikako ne znači da ste sposobni da gledate na pandemiju iz lepšeg ugla. Još manje to znači da ćete se tako zaštiti od virusa. Upravo to su ovih dana bile česte situacije.
- “To je zavera svetskih razmera”
- “Tako to bogati smisle za siromašne”
- “Virus k’o i svaki drugi”
- “Ma, ja živim potpuno isto”
Verujem da ste i vi ovo mnogo puta čuli. Da zamislimo da su prve tri izjave tačne. Na kraju, ja nisam ni dovoljno školovana da o tim izjavama mogu da polemišem. Naravno, to ne isključuje da nemam mišljenje i stav o istim.
Međutim, onog trenutka kada saznate da je proglašena, ne epidemija tamo negde, već pandemija, sve se menja. Kada saznate da u vašoj zemlji, u vašem gradu, raste broj obolelih, sve je drugačije. A, samo ulazak u radnje i apoteke, odlazak na pijacu, potpuno menja dosadašnje psihofizičko stanje.
Ima onih kojima su spomenute slike “već viđeno”, a, Boga mi, i, “već doživljeno”. Bacite pogled na TV, pogledate natpis “Više od 6 kg brašna ne možete kupiti” i eto vas na nekom drugom mestu. Iskustveno naravno. Čovek se uvek vraća mestu primarne patnje. Mnogi od nas vratiće se u devedesete. Neki i značajno ranije.
Iza toga sledi briga, uznemirenost, strah, panika…
Nakon toga, gledamo kako da “ovoga puta” bolje prođemo. Sve je to stres!
Šta je rešenje?
Ključ nije u poricanju stresa. Rešenje je u prepoznavanju i priznavanju istog. Razumljivo, osobe koje su podložnije stresu i takvom načinu razmišljanja, reagovaće burnije. Zasigurno, i više nego zaštitnički prema najvoljenijima. Gotovo preplavljujuće. To su osobe koje pripadaju preplavljujućem tipu emocionalnog vezivanja. Radi preciznosti, postoje i ignorišući i siguran tip emocionalnog vezivanja. I oni, takođe, reaguju na sebi svojstven način.
To sad nije samo pitanje ranijih iskustava i stresa izazvanog istim. Podsetiću vas, da su iskustva “samo” sećanja na osećanja na događaje, osobe, situacije koje su nam se desile u prošlosti. Pa još kad su negativna osećanja i neprijatni događaji u pitanju… Uh! Logično je da se uznemirimo. Normalno je da se “sve zatalasa u nama”. Zatim, kao tipičan stresni odgovor, odgovora i naš kardiovaskularni sistem. Nekome skoči pritisak, neko upadne u aritmiju, nekoga boli u predelu grudne kosti. Odreaguje i respiratorni sistem. Tako, kao odgovor javljaju se gušenja, nedostatak vazduha, ubrzano disanje. O gastrointestinalnom sistemu neću ni govoriti. Stomačne tegobe su tu, prisutne svakodnevno.
Anksioznost u sadašnjem trenutku
Ako me pitate ima li mesta zabrinutosti u sadašnjem trenutku, najiskrenije ću odgovoriti – DA. Ali zdravoj zabrinutosti! Zabrinutosti koja nas vodi:
- Opreznosti
- Svakodnevnom sprovođenju mera prevencije
- Psihofizičkom negovanju sebe (kako bismo mogli brinuti i o onima koje volimo)
- Poštovanju donetih odluka zvanične vlasti (bez obzira koliko podržavali ili ne istu)
- Ukazivanju podrške onima kojima je podrška potrebna (ali ne preko svoje mere, jer ćemo tako ugroziti sebe i onda od podrške nema ništa).
Međutim, ako ta zabrinutost postane toliko snažna, preplavljujuća, onda se mogu javiti problemi.
Termin anksioznost potiče od latinske reči anxietas što znači uznemirenost, zabrinutost. Anksioznost je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti
Strah u malim količinama predstavlja nam pokretački motor (vodi nas dalje, da razmišljamo, da planiramo, da kombinujemo, da se borimo), ali kada strah postane naš gospodar, onda smo mi veoma slabi protivnici, gotovo prepuštajući. Počinjemo da služimo našem gospodaru – STRAHU.
Deca i stres
Naravno, nikako ne smemo zaboraviti posebnu populaciju – DECU. Vašu i našu decu. Ne zavaravajte se da oni jedva čekaju “prinudni raspust”. Neka deca već jesu na raspustu, odlukom svojih roditelja. Deca znaju mnogo podataka. Takođe, širok je dijapazon, deci, dostupnih informacija. Pravih i onih lažnih. Iznenadili bi se kada bi ih zaista i čuli. Na kraju, setite se vas u, gore pomenutim, devedesetim. Koliko ste tada godina imali?
Deca osećaju uznemirenost, strah, zabrinutost roditelja. Tu su sa vama. Dišu isti vazduh. Sede za vašim zajedničkim stolom. Prate vas. Slušaju vaše telefonske razgovore. Osećaju vašu energiju. I beleže. Beleže i akumuliraju dok imaju kapaciteta. Kad im bude previše, odreagovaće. Upravo će onako odreagovati kako umeju (a kako su možda i prikrivali u “mirnodopskim” okolnostima). Vaše je da to čujete i vidite. I da reagujete. Ako ne znate kako, obavezno zatražite pomoć.
Ovo nisu redovne okolnosti. Ipak je ovo pandemija. Pandemija korona virusom.
Ukoliko se osetite nesigurno, imate neki od navedenih ili bilo kakav drugi simptom možete zakazati online termin na 0611626570 ili pišite na email ambulantabeomed@gmail.com. Na Fb stranicama @AmbulantaBeomed i @Psihoterapeut.co.rs i Instagram profilu @cirkovicmolivera možete redovno pratiti nove objave.
Autor teksta: Mr. sc. dr Olivera M. Ćirković, master geštalt psihoterapije, spec. pedijatrije
