Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut
Da li ste razmišljali koliko ste, na dnevnom nivou, izloženi stresu? Zastanite, pa razmislite! Iza kog ugla vas vreba? Kog intenziteta? Kako ćete se nositi sa tim ovoga puta? Koliko još možete da podnesete? Da li zaista verujete da je dovoljno da redovno vežbate, da primenjujete određeni režim ishrane, da meditirate, kako bi vas stres mimoišao i kako biste bili i ostali u odličnom zdravstvenom stanju?
Stres je, zapravo, normalna fizička i psihička reakcija, fiziološka reakcija na izazove koje svakodnevno imamo, na „nadražaje“ života. Mala količina stresa može biti i dobra, isključivo zato što nas ona motiviše da funkcionišemo, da dobro funkcionišemo. Međutim…
Ne znam za osobe koje su tako blagoslovene da u životu imaju samo tu malu, motivišuću dozu stresa. Iz svakodnevne prakse i svakodnevnog života znam da smo svi, svakodnevno izloženi određenom broju dnevnih izazova (nikada jednim) i da ti izazovi mogu biti vrlo različitog intenziteta (nisu samo mali, motivišući. Češće su malo intenzivniji). Pa zamislite samo jedan vaš dan, od izlaska iz vašeg doma (pod uslovom da ste se na vreme probudili i lagano spremili), uključivanja u saobraćaj, jurnjavom za dostizanjem ciljeva, rokova, plaćanje računa, kredita, stvaranje zdrave porodice, podizanje dece, pokušaji da im obezbedite zdravo odrastanje na dnevnom nivou… Svakim danom sve više tragate za srećom i zadovoljstvom. A ono, svakim danom, u svakom trenutku ne što ne napredujete u tome sve više, već vam vaš kapacitet da sve izdržite, sav stres integrišete i nastavite dalje, sve više slabi. Prosto prevazilazi vašu sposobnost da se nosite sa stresom.
U vašem mozgu pali se prekidač sa alarmnim sistemom za vašu zaštitu. Kada se osetite ugroženim, kada se uplašite, kada se iznenadite, kada vaš mozak doživi pretnju, signalizira vašem telu, pa se sistemom povratne sprege oslobađa rafal hormona koji ubrzavaju srčani ritam, podižu vam krvni pritisak, možda vam postaje toplo, počinjete da se znojite, po koži lica i vrata javlja se crvenilo, javlja se svrab, neko oseća slabost u celom telu, neko postaje uznemiren… Ova reakcija je dobro poznata kao “borba-ili-beg” (reakcija) odgovor i podstiče da se pozabavite pretnjom. Kada opasnost nestane, vaše telo treba da se vrati u normalno, opušteno, relaksirano stanje. Nažalost, to nije uvek ni tako jednostavno ni tako brzo, a nekada (u današnje vreme sve češće) ni tako izvodljivo, jer neprestane komplikacije modernog života znače da se neki alarmni sistemi retko isključuju. U prirodi nam je da konstantno želimo još, i želimo više, iz ovog ili onog razloga. Retko kada zaista postavljajući sebe kao centralnu figuru. Figuru, bez čijeg postojanja, sistem se neće urušiti, u to budite sigurni. Na moju žalost, mnogi moji pacijenti su tu lekciju naučili uz skuplju cenu, onda kada je zdravlje stradalo i kada ih je bolest pozvala da stanu, da pogledaju u sebe, da počnu konačno sopstvene potrebe da zadovoljavaju (potrebe duše i duha, potrebe tela, nikako materijalne i slične), da počnu da uče kako da uspostave balans. Balans uzimanja i davanja, balans primanja i pružanja.
Upravljanje stresom (danas poznato kao stres menadžment) je veoma značajna i korisna veština. Korisna je ne samo vama nego i vašem potomstvu. Što pre nauče sa stresom da upravljaju, srećniji i zadovoljniji će biti. A i vi sa njima naravno. Tehnike upravljanja stresom pružaju vam niz alata za resetovanje alarmnog sistema. Tehnike vas mogu naučiti kako da pomognete sebi da um i telo prilagodite situaciji, da postanete otporniji. Bez poznavanja tehnika upravljanja stresom u vašem telu će uvek biti upaljena crvena lampica, uvek ćete biti u alertnom, upozoravajućem stanju i to, ne retko, na visokom nivou upozorenja. Vremenom, stresne situacije se akumuliraju i stres prerasta u hronični stres koji može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. I zato, nemojte čekati momenat da vam zdravlje bude narušeno, možda i trajno, da vam lični i profesionalni odnosi budu ugroženi ili da vam kvalitet života bude obrnuto srazmeran intenzitetu stresa koji trpite. Niste jaki ako mislite da možete da podnesete i da se dobro nosite i da vi znate kako ćete sa tim. Naprotiv, ugrožavate ne samo sebe, već i one koji vas vole (a možda i zavise od vas) i koje vi volite. Niste ni nemoćni i slabi ako priznate sebi i drugima da ste pod svakodnevnim stresom i da vam treba pomoć, savet, podrška profesionalca.
Naučite da se nosite sa stresom na pravi način, savladajte i tehnike upravljanja stresom. Dajte primer svojoj deci da ne moraju ništa i da ne treba bilo kome da se dokazuju, pogotovo ne najvoljenijima.
