Ono o čemu želim sa vama da pričam jeste psihološka podrška deci u vreme korona virusa, kao neko ko je i sam roditelj, ali i lekar i psihoterapeut.
Kako organizovati svakodnevne aktivnosti, a da se deca osećaju sigurno? Kako prepoznati promene u psihičkom statusu svoje dece? Ovoga puta, pokušaću da vam u najkraćim crtama pomognem i dam neka pojašnjenja i uputstva.
Šta je COVID_19?
Korona virusi su velika porodica virusa. Nalaze se (stanište su im) u mnogim različitim vrstama životinja.
Novi soj korona virusa utvrđen je kao uzrok izbijanja respiratornih bolesti kod ljudi. Prvi slučajevi registrovani su u Vuhanu u Kini, krajem decembra meseca 2019. godine.
11. februara 2020. Svetska zdravstvena organizacija je bolest nazvala COVID-19 (ranije se zvao 2019-nCoV). Samo mesec dana kasnije proglašena je PANDEMIJA.
Do sada su poznate podgrupe korona virusa kao što su MERS-CoV, SARS-CoV, a ova nova podgrupa porodice korona virusa nazvana je SARS -CoV-2. Poznato je sa kojih životinja su prenete prethodne infekcije (MERS-CoV – kamila, SARS-CoV – mačaka koje žive u tropskim šumama).
Koje životinje su rezervoari SARS – CoV2 još uvek nije tačno poznato. Sporadični slučajevi zaraženih preneli su infekciju na članove svojih porodica i zdravstvene profesionalce. Dalje se, obzirom da je kapljična infekcija, virus “lako” (nažalost) prenosio.
Dinamika transmisije bolesti još uvek nije precizno definisana. Zna se da, kao i sve kapljične infekcije, bolest može da se širi kašljanjem i kijanjem, kao i kontaminacijom predmeta koji su u širokoj upotrebi virusom. Postoje različiti tipovi korona virusa. Oni mogu uzrokovati:
– respiratorne tegobe (slične prehladi i pneumoniji)
– gastrointestinalne tegobe.
Dijagnoza se postavlja testiranjem (tzv. PSR – Polymerase Chain Reaction).
Važno je znati da:
Ne postoji specifična terapija
Ne postoji vakcina
I terapija i vakcina su u fazi ispitivanja.
Šta je kriza?
Mada je kriza postala jedna od najčešće korišćenih reči u svakodnevnom govoru, ta učestalost primene ipak nije još uvek dovela do jasnog razumevanja samog sadržaja pojma kriza, već, štaviše, dozvoljava različite interpretacije.
“Pojam kriza izvodi se iz latinske reči crisis. Reč crisis je identična sa grčkom reči xoiois što „izvorno, sasvim uopšteno, označava svaki prekid nekog do tada kontinualnog razvoja i, u užem smislu, situaciju odlučivanja, koja označava prekretnicu, tačku zaokreta odnosno vrhunac opasnog razvoja. Ona istovremeno označava situaciju sa ekstremnom ambivalentnošću mogućnosti razvoja (R. Senić).”
Ovoga puta, reč kriza nije samo žargonski upotrebljena. Situacija izazavana infekcijom COVID_19 je izuzetno ozbiljna, upozoravajuća i neće proći preko noći. Trajaće.
Kako se ponašati prema deci u kriznim situacijama?
Hajde da zanemarimo (koliko smo to u stanju) negative implikacije koje kriza ima. Potrudimo se da nađemo pozitivniju stranu trenutne situacije.
Svaka kriza predstavlja priliku da deci pomognete da nauče više o sebi, o samopodršci, o samozaštiti. Prilika je da nauče šta znači empatija, da pokažu osećanja, neguju saosećanje. Tako će povećati otpornost, istovremeno gradeći sigurniju i brižniju zajednicu.
Značajno je da ih naučite da svakodnevno pozovu bake i deke i pitaju ih kako su. I ne samo bake i deke, već sve one drage komšije i prijatelje. To znači. Dete prosto bude ponosno, kada vam kaže: “Kaže deka, samo sam ga se ja setila!”
Uh, koliko je to neprocenjivo za dečije samopoštovanje. Koliko su ponosni na sebe. Pa, kad ih vi još pohvalite, to je onda velika i značajna stvar u osnaživanju njihovog samopouzdanja. Rekao mi je danas jedan moj šestogodišnji drugar i pacijent da je “pomogao mami da okadi kuću, da opere sudove i da raspremi krevet”. Naravno da je bio pohvaljen. “Kosku ćeš da mi baciš kad prođe ovaj virus! A piće imaš čim nam kažu da je sigurno da možemo da šetamo napolju”, odgovorila sam mu.
To je primer kako sa decom možete komunicirati u ovim vremenima, ali i koliko je psihološka podrška deci u ovim situacijama važna. Svaku priliku koristite da ih naučite da je vreme vanredno i da je prevencija preko potrebna.
Informacije u vreme korona virusa
Važno je da budete pravovremeno informisani. Pratite poslednje, najnovije informacije i uputstva sa zvaničnih, relevantnih i proverenih sajtova institucija i organizacija od kredibiliteta. Deci takođe, obezbedite pravovremene informacije. Neophodno je da znaju šta nas je snašlo i kako se boriti.
Navedite im činjenice o tome šta se događalo, kako, šta se trenutno dešava i način razgovora prilagodite uzrastu deteta. Objasnite im šta se događa. Pojasnite im kroz primere šta mogu učiniti da zaštite sebe i druge od infekcije. Delite sa decom informacije o onome što bi se moglo dogoditi. Tada se trudite da vam ton kojim im objašnjavate bude umirujući, podržavajući.
Na primer, ako čujete vest da je neko inficiran (a najbolje je da koristite primere poznatih sportista, glumaca, i sl.) možete reći: “On/ona sada treba da ostane u bolnici ili kod kuće. Tako je najsigurnije za njih, članove njihovih porodica i njihove prijatelje. To je sigurno veoma teško, možda i zastrašujuće, a tek što je dosadno, ali je neophodno da se slede pravila. Pravila su sada ista za sve! Samo tako možemo zaštitili sebe i druge. Što više poštujemo pravila, pre će se sve smiriti. Stvari će se uskoro vratiti u normalu.“
Nastava na daljinu
Lično, meni je priselo ovo instaliranje različitih platformi. Svaka škola je prilagodila za svoje potrebe platformu koja joj najviše odgovara. Nisam ljubitelj tehnologija, a i nije moj posao da znam kako sve to da instaliram i uradim. Juče sam se tako, na primer, našla u situaciji da instaliram sama tri različite platforme, kao uostalom i većina vas. Dete je to vrlo ozbiljno shvatilo. Sa nestrpljenjem je očekivala da se “u što kraćem roku” sve reguliše. Naravno, nije bilo baš tako.
I što sam se ja više trudila, dete je postajalo sve nestrpljivije. U takvoj situaciji treba zadržati hladnu glavu, biti strpljiv i pristojan.
Čak i da ne uspete, detetu treba pojasniti da ćete se javiti učiteljici ili nastavniku i objasniti da imate male, tehničke probleme, ali da će vaše dete sve stići da uradi. Time smanjujete tenziju, koja se čak i u ovakvoj situaciji samo intenzivira. Smirujete i dete, istovremeno ne narušavajući kvalitetnu komunikaciju sa detetetom i obezbeđujući poverenje i sigurnost koje dete ima kad ste vi u pitanju.
Deca i stres u vreme korona virusa
Pomozite deci da se nose sa stresom jer mogu reagovati na njega na različite načine. Uobičajene reakcije uključuju poteškoće tokom spavanja, češće se bude, teže se uspavljuju, ne žele da spavaju, žele da spavaju sa odraslom osobom u istom krevetu. Zatim, mogu da se žale na bol u stomaku ili glavi i anksioznost (to slikovito definišu: “Nešto mi treperi!”). Neka deca mogu da se povuku u svoj svet, neka se češće ljute, postaju agitirana ili se boje da ostanu sami.
Pratite dečije reakcije. Odgovorite na njih na adekvatan način. Objasnite im da to su normalne reakcije na nenormalnu, nesvakidašnju situaciju. Poslušajte njihovu brigu i posvetite im vreme da bi ih utešili, uljudili. Deca mogu često da vam odgovore suzama. Podržite ih tada.
Uverite vašu decu da su sigurna. Često ih hvalite. Na zagrljajima i demonstraciji ljubavi nemojte da škrtarite.
Koliko je god moguće, stvarajte priliku deci da se igraju i opuštaju. Pridržavajte se redovnih rutina i rasporeda, onoliko koliko vam situacija dozvoljava. Ovo je naročito bitno u vreme neposredno pred spavanje.
Psihološka podrška deci predškolskog uzrasta
Akcenat stavite na obezbeđivanje uslova za održanje dobro zdravstvenog stanja. Takođe, značajno je da im objasnite prihvatljivo i preporučeno higijensko ponašanje koje će ih i zaštititi. To podrazumeva pokrivanje (zaštita) usta tokom kašljanja i kijanja. Učite ih da maramice u koje kijaju i kašlju, nakon upotrebe idu u kesu za smeće. Perite ruke često sa svojom decom zajedno. Pokažite im kako se to pravilno radi. Neka deca odaberu omiljenu pesmu ili melodiju koju će koristiti dok peru ruke. Neka im, na primer to bude “tajna šifra”, koju samo posebni agenti koriste i koja im daje posebnu moć.
Deca treba da „vežbaju“ pranje ruku sredstvima za čišćenje ruku. Kreirajte neki model za praćenje pranja ruku i nagradite ih obavezno kada sami i blagovremeno operu ruke. Takođe, koristite lutke ili omiljene junake da pojasnite deci simptome (kijanje, kašalj, groznica) koji se javljaju u slučaju infekcije. Tako im možete i objasniti šta da rade ako se ne osećaju dobro (na primer ako ih boli glava, stomak, ako osećaju da im je vrućina ili su neočekivano umorni). Igračke koristite i da ih naučite kako da pokažu ljubav nekome, kako da podele emocije, kako da uteše nekoga ko je tužan ili bolestan.
Psihološka podrška deci školskog uzrasta
Obavezno saslušajte razgovore svoje dece i obratite pažnju na njihove brige, dileme, pitanja. Nemojte ih preplaviti sa previše informacije. Takođe, ne budite ni preplavljujući, previše brinući o zdravlju svoje dece. Motivišite ih da izraze i prenesu svoja osećanja. Pričajte o različitim reakcijama koje mogu imati ili koje imaju drugi. Još jednom da ponovim – objasnite deci da su to normalne reakcije na nenormalnu situaciju. Ako je neko besan, svađalački nastrojen, psuje, sigurni budite da deci objasnite da nisu oni krivi i da nije do njih.
Pomozite deci da razumeju osnovne koncepte prevencije i kontrole bolesti. Koristite praktične, pokazne vežbe koje pokazuju kako se klice mogu širiti. Na primer, poprskajte vodu iz sprej flaše po staklu, ogledalu ili komadu belog papira. Promatrajte koliko i kako putuju kapljice. Time im objašnjavate šta znači kapljična infekcija. Kako bi videli i shvatili šta znači vreme provedeno u pranju ruku, sipajte im malo sjaja ili onih prahova u boji, koje koriste na časovima likovnog ili raznim kreativnim radionicama. Tek kada taj sjaj ili svetlucavi prah skinu vodom i sapunom znači da su ruke čiste. Time ih učite i, naravno, dokazujete im, zašto je važno oprati ruke sapunom i vodom tokom 20 sekundi.
Starija deca mogu proučavati istoriju prethodnih pandemija u našoj zemlji. Isto tako, proučavanje virusa, može biti veoma interesantna, ali i korisna aktivnost. Upozoravajuća. A, to nam je i najznačajnije u ovom trenutku – svi da budu svesni ozbiljnosti situacije.
Imam još jedan predlog. Pravite svakodnevno sa svojom decom dnevnik pandemije 2020. Neka deca nacrtaju kako su se osećala taj dan ili nešto drugo značajno iz tog dana. Mogu i da napišu. Uradite isto i vi. Ne retko ćete biti iznenađeni koliko ste nešto različito doživeli ili imali drugačiji pogled na istu stvar. Jednog dana će to biti lepa uspomena. A, ko zna, možda i neki dobar materijal, za nešto mnogo kreativnije. U ovom trenutku, ta poruka deteta biće vam značajna u praćenju psihičkog zdravlja vašeg deteta.
Od ponedeljka (23.03.2020.) možete mi slati te crteže ili misli ukoliko smatrate da vam je značajno. Pogledaću i poslaću vam komentar i mišljenje. Možete slati na email adresu: ambulantabeomed@gmail.com ili u DM Instagram profila: @psihoterapija.dr_cirkovic
Za sva druga pitanja, konsultacije, online savetovanje, stojim vam na raspolaganju.
I za kraj:
Ne zaboravite – od nas zavisi!
