Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT
Da li ste ikada osetili da ne možete prestati da brinete? Možda vas strah obuzima kontinuirano i ne možete ga se osloboditi? Vi ste svesni da strahovi nisu realni, ali ih se ne možete osloboditi, pa postajete uznemireni i to vas dovodi u veoma nezgodne situacije sa vašim najmilijima. Dešava vam se da morate izaći iz gradskog prevoza ili napustiti neko dešavanje da se ne biste “ugušili” ili da vam srce “ne eksplodira”.
Kako znate da se radi o anksioznosti? Pitam vas, jer mi se veoma često javljate sa postavljenom dijagnozom – „imam anksiozni poremećaj“.
Šta je anksioznost? Kako da budete sigurni i da ne strahujete bezrazložno? Kako da dođete u stanje da vam “pilulice“ u džepu ne obezbeđuju sigurnost? Kada da zatražite pomoć lekara i psihoterapeuta?
Strah koji imamo može biti realan i manje realan. Strah u malim količinama predstavlja nam pokretački motor (vodi nas dalje, da razmišljamo, da planiramo, da kombinujemo, da se borimo), ali kada strah postane naš gospodar, onda smo mi veoma slabi protivnici, gotovo prepuštajući. Počinjemo da služimo našem (ničim vidljivo izazvanom) gospodaru – STRAHU.
E, tu nastaje problem!
Mi smo svesni da od nas ne zavisi današnja vremenska prognoza, ni dešavanja na drugom kraju planete. Potpuno nam je jasno da naši najbliži moraju izaći iz kuće, da treba da idu na posao, u školu, da se druže… Ali ono crvić pitanje – “Šta ako im se desi…” nas izjeda, da se više ne možemo ni kontrolisati. Počinjemo da ih zivkamo, kontrolišemo, gotovo da ih uznemiravamo. I to zaista postaje veliki problem. Problem koji nije tako redak u današnje vreme.
A šta je anksioznost?
Anksioznost je osećanje nesigurnosti, uznemirenosti, nama poznato kao briga (za nekoga ili za nešto) ili strah.
Stepen anksioznosti i vreme javljanja može biti različito.
Svakome od nas je poznat osećaj anksioznosti u nekom trenutku života. Uznemireni smo jer idemo na prvi sastanak sa simpatijom ili polažemo prijemni u školi ili na fakultetu ili idemo na neki nama značajan događaj ili idemo na posao po prvi put, kupujemo stan, čekamo dijagnozu od doktora, i sl. U ovakvim momentima anksioznost je normalna pojava. Bilo bi neočekivano reći: „Ne osećam bilo šta!“ ili „Spokojan sam“ i sl.
Ono što ne treba zanemariti je trenutak kada postajemo svesni da svoju anksioznost sve teže kontrolišemo, da ona postaje preplavljujuća, a mi zabrinuti za svaki minut svoga postojanja.
Navedena osećanja (stanja) mogu biti i prilično intenzivna, trajati duži vremenski period, mogu uskratiti sve radosti i uživanja koje život pruža, izolovati vas od okruženja, čak i od bliskih i vama dragih osoba. Ovakvo stanje vam otežava svakodnevno življenje, obavljanje čak i rutinskih poslova: odlaske u školu, na posao, smanjuje vam koncentraciju, vreme sna se skraćuje, nismo u mogućnosti da se nosimo sa sasvim običnim zadacima… Naravno, anksioznost može uzrokovati i fizičke tegobe: bol, grč u mišićima, probadanje u stomaku, ubrzani srčani ritam, stezanje u grudima, gušenje, i sl.
Anksioznost kao jedan od glavnih simptoma se javlja i u različitim duševnim stanjima,poput:
- Napada panike
- Fobija
- Post-traumatskog stresa
- Socijalne anksioznosti (socijalna fobija)
Kada je anksioznost srednjeg ili jačeg intenziteta, kada je kontinuirano prisutna ili kada traje u epizodama duži vremenski period onda je sigurno vreme da posetite lekara i proverite vaše opšte psiho-fizičko stanje.
Intenzitet zabrinutosti i uznemirenosti se može pojačavati. Ono što je nama značajno da znamo kada je brige postalo “previše”, kada nas je preplavila., kada treba da zatražimo pomoć jer naše stanje nije dobro. Ako osećate da na svaku sitnicu (normalnu pojavu ili dešavanje) vi:
- Reagujete preosetljivo
- Uzlupa vam se srce
- Borite se za vazduh
- Probada vas u grudima
- Znojite se
- Tresete
- Hladno vam je, pa zatim pretoplo
- Uobičajena briga se usložnjava i raste, dok se kao lavina ne obruši na vas
- Šta god uradili sve vam je gore, nemate kontrolu nad sobom kako bi obuzdali strah
vreme vam je da se obratite za pomoć. Stanje se neće popraviti samo od sebe, a može samo da se iskomplikuje, kako psihički, tako i fizički.
