Ljubav ne zna za granice, niti poznaje pojam “vanredno stanje”. Ljubav nas održava i pokreće. Dovoljno je da pomislimo na ljubav i da se naše lice ozari, da nam se jave lepa osećanja. Da li je uvek tako?
Šta se dešava kada na površinu isplivaju sve naše boli i patnje? Kako se ponašati kada se nalazimo u prisustvu osobe sa kojom imamo nedovršene poslove? Kako se ponašati sa osobom koja nas je lagala ili varala? Šta sa osećanjima koja se uzburkavaju i teško nam je da ih kontrolišemo? Kako se nositi sa sobom u vreme vanrednog stanja?
Partnerski odnosi u vreme korone
Temu su ovoga puta odabrale osobe sa kojima sam od početka vanrednog stanja imala prilike da radim. Mnogi su mi i pisali sa različitim pitanjima. Dominiralo je jedno:
“Trenutno se nalazimo u istom prostoru… duže nego što smo navikli. Nešto lebdi u vazduhu. Neka napetost se oseća. Ne znam kako da se ponašam.”
Vreme vanrednog stanja i izolacije obezbeđuju nam da sa našim partnerima provodimo više vremena nego inače. Kada su partnerski odnosi skladni, kada se partneri uzajamno poštuju i uvažavaju, ne bi trebalo da bude problema u komunikaciji.
Šta se dešava kada ti odnosi ni pre uvođenja vanrednog stanja i COVID_19 nisu bili baš tako sjajni? Kako se ponašati kada se na “neodređeno vreme”, 24/7 nalazite sa osobom kojoj je najbolji prijatelj neka video igrica ili flaša? Šta ako je ta osoba nasilna? Možda vas je varala ili lagala?
Za partnerske odnose profesor Marko Munjuza (“Psihopatologija svakodnevnog života”) kaže: “Partnerski odnosi su za mnoge ljude visoko na lestvici prioriteta, u žarištu su njihove pažnje, a ipak ostaju nejasni i nepoznati. Ljudi su retko zadovoljni svojim partnerskim odnosima. Očekivanja su obično velika, a kako su ti odnosi složeni, potrebno je mnogo razumevanja i učenja. Spontanost, koja je svetlo i vodilja mnogima, pokazuje se nedovoljnom.”
Svima bi nam najlepše bilo kada bi faza zaljubljenosti trajala bez prestanka. Međutim, to jeste najlepša faza partnerskih odnosa, ali je i najkraća. Ovog momenta, bez obzira na fazu u kojoj se partnerski odnos nalazi, postavlja se pitanje:
Šta se dešava sa postojećim poljuljanim partnerskim odnosima u vreme izolacije, kada su partneri svoj odnos i poverenje već doveli u pitanje?
Problemi u partnerskim odnosima
Partnerski odnosi su veoma delikatna tema. Partnerske odnose treba negovati, gajiti. To je najlepši cvet koji možemo i treba da negujemo u bašti naše duše. Oni rastu i razvijaju se u skladu sa našim potrebama, sa situacijom u kojoj se nalazimo. Rastu u skladu sa našim ličnim rastom i razvojem.
Ako bismo govorili o fazama kroz koje mogu proći partnerski odnosi, onda grubo te faze možemo definisati na:
- Fazu zaljubljenosti
- Faza otrežnjenja
- Faza lične borbe da održimo večitu zaljubljenost
- Faza sukoba, rasprava
- Faza laži i prevara
- Faza prihvatanja postojećeg stanja
- Kraj ljubavne bajke.
Ovo nisu faze koje su strogo definisane. Navedene faze sam, iz ličnog iskustva u radu sa parovima, za ovu priliku definisala. Naravno postoje mnogo ozbiljnije definicije, objašnjenja. Za ovu priliku u vreme izolacije i vanrednog stanja, u kome se nalazimo, a u skladu sa svakodnevnim iskustvima iz ordinacije, skrećem vam pažnju kroz šta sve možemo prolaziti u partnerskom odnosu.
Faza zaljubljenosti ili tzv. slepa idealizacija je najlepša faza kroz koju svi prolazimo kada se zaljubimo. To je momenat kada u partneru vidimo božanstvo. Vidimo sve ono što želimo da naše voljeno biće bude. Vidimo tačno ono što našoj duši treba. Prečesto u tome i zalutamo. Ne retko projektujemo u partnera ono što on ili ona zapravo nisu, ali nama treba tog momenta. Ovo je najlepša faza kroz koju ljubav prolazi. Nažalost, ovo je i najkraća faza. Mada, svako od nas bi želeo da upravo ta faza traje i najduže, zauvek. To nije tako.
Faza otrežnjenja nastaje odmah nakon zaljubljenosti. To vam je ona faza “prizemljivanja”. Boraveći duže sa partnerom, ugledavate da baš nije sve tako bajkovito. Javljaju se i neki momenti koji vas same iznenade. Prosto vam se čini neverovatnim neki postupak ili stav vašeg “božanstva”, nešto izrečeno. Onda nastupa dilema kako se to desilo, šta je isprovociralo voljeno biće na takav pokret. Ne retko, traži se krivac u sopstvenom postupku ili izrečenom.
Faza lične borbe je faza u kojoj se borite sami sa sobom. I tu se jako lepo manifestuju svi vaši mehanizmi odbrane. Možete potiskivati (gutati) rečeno ili učinjeno. Neko, opet, reaguje preburno, pa čak i agresivno. Povlačenje je ne tako retko. Takođe i pristajanje, zarad “mira u kući”, odnosno vezi.
Faza rasprava je faza kroz koju su mnoge veze prošle. Neko to doživljava i kao fazu borbe za prevlast. Drugi opet ovu fazu definišu kao “želju da se sve postavi na svoje mesto i sve razjasni u korenu”. Takve reakcije mogu biti kontraproduktivne, što bi rekli ekonomisti. “Mera” rasprave, objašnjavanja, može učiniti da se osoba koju volite distancira od vas. Bude joj previše. Bude preplavljena napornim, ispraznim razgovorima, umesto nežnošću i strašću. Zašto kažem ispraznim?
Pa, ukoliko ne pogledate u sebe, u svoje postupke, svoje nedovršene poslove, svoja pređašnja iskustva, vi ćete gurati samo vašu priču. Priču iz vašeg mesta. Nećete biti u mogućnosti da ugledate drugu stranu onakvu kakva ona jeste, iz njenog mesta, sa njenim iskustvima, nedovršenim poslovima, mehanizmima odbrane.
Faza laži i prevare je faza koju niko od nas ne voli. Nažalost, nije da nam se i ne dešava. Partner opet, iz svog mesta, a ne retko, u želji da sačuva vezu, ne govori sve što se dešava (“ne prijavljuje” svaki izlazak, preskoči nekoga iz svog društva, jednostavno ćuti). Za ovu drugu stranu to je već laž i prevara. A još, ako ste se sa sličnim situacijama suočili i u prethodnim vezama, onda se kod vas pale sve lampice. Alarmi bez prestanka zvone na uzbunu, a vi tonete polako u začarani krug.
Kraj ljubavi je još jedan vaš poraz. Novo razočaranje. Novi bol i patnja.
Ljubomora u partnerskim odnosima
I kada je ljubomora u pitanju, pažnju ćemo obratiti na situacije koje se mogu desiti u vreme izolacije. Opet, kao i u drugim situacijama i ovde postoje različite opcije. Ljubomora može da se javi iz realnih situacija (npr. prevare sa kojom ste se uistinu i suočili) ili umišljenih situacija (kada svaki kontakt vašeg partnera sa osobom drugog pola doživljavate kao potencijalnu prevaru).
Ako se prevara desila pre situacije vanrednog stanja i korona virusa, a vi ste preko toga prešli, onda joj nikako nije ni vreme ni mesto, da “vaskrsne” u sadašnjem trenutku. Potpuno je u redu da se osećate povređeno, da se plašite da će se ponovo desiti, da se ljutite zbog situacije u koju ste dovedeni. To su sve vaše teme za rad. I to ozbiljan rad sa vašim terapeutom. To su vaši nezavršeni poslovi. Raščišćavanje ostataka prošlosti, uz pomoć terapeuta, predstavlja ključni momenat za obezbeđivanje normalnih uslova za nastavak vaše veze. I to kvalitetan nastavak.
Razvedeni roditelji
Iskustvo razvedenih roditelja, još je jedan teg, koji ide na stranu narušavanja vaših odnosa na tasu kvalitetne partnerske veze. Vi niste vaši roditelji. Sve što ste doživeli u, tada primarnoj porodici, ne važi u vašoj sadašnjoj porodici. Ne zaboravite, vaša sadašnja porodica, predstavlja primarnu porodicu vašem detetu ili deci.
Vaša osećanja i sećanja na ta osećanja su samo vaša. Ukoliko se trudite da uradite sve suprotno, kako vaša deca ne bi proživela to što ste vi proživeli, na kraju, imaćete isti efekat, identičan rezultat. To je samo druga strana iste medalje.
Ukoliko vaša iskustva iz prošlosti donesete u vašu vezu, rezultat neće biti onakav kakav biste želeli. Naprotiv.
Isto se odnosi i na iskustva koja ste imali u porodicama koje su stalno živele stresno, pod tenzijom. Mnoge su porodice bile izložene svađi, možda alkoholu, kocki, trpljenju.
Očekivanja od partnerskih veza
Očekivanja je bezbroj. Koliko ljudi toliko i vizija kako treba da izgleda partnerski odnos.
- “Ja mogu sve sama! Meni partner treba da bude tu, da me voli, da me podržava. Sve drugo mogu sama”
- “Nisam želela da moja deca žive onako kako sam ja živela. To je razlog što ostajem u ovom braku – da ne budu deca razvedenih roditelja!”
- “Ja sam mislila da je dobra veza pristajanje na sve! Večiti kompromis! Nisam htela da ponovim ponašanje svoje mame.”
- “Mislio sam da se volimo. Bio sam siguran da imamo sve, pa mi je ovo došlo kao hladan tuš”.
- “Treba mi neko da me voli, da me pazi, da je tu uvek uz mene, kad god meni treba…”
Ovo su samo neke izjave, koje sam imala priliku da čujem, u poslednjih 7-8 dana. Pošteno da vam kažem, bilo koja navedena izjava, neće obezbediti kvalitetnu vezu. Naprotiv! Mnoge od izjava, tačnije ponašanje u skladu sa izjavama, dovešće vas u mesto usamljenosti i ostajanja bez partnera.
U uslovima vanredne situacije i potpune izolacije očekivati nemoguće, čak i u životu bez stresa, vanrednog stanja, straha za nas i naše voljene, nije realno. Još je manje ostvarljivo.
Ne zaboravite na moje ranije priče o tipovima emocionalnog vezivanja ličnosti (ignorišući, preplavljujući, siguran tip ličnosti). Naravno, o kom god tipu ličnosti govorimo, ne postoji osoba kojoj ne treba ljubav, pažnja, poštovanje od strane partnera.
U situacijama vanrednog stanja i stalnog straha od moguće infekcije, konstantnog pojačavanja mera, koje nam se automatski nameću kao obavezne, a mi smo u obavezi da ih prihvatimo (bez obzira kako se osećamo, da li se slažemo ili ne) postanemo emocionalno preosetljivi.
Emocionalna preosetljivost – neprimereno snažno reagovanje, brzo i lako emocionalno uzbuđivanje, bez pravog razloga. Osobe koje su emocionalno preosetljive za sitnicu se uvrede, lako se naljute, preterano se uplaše u ne mnogo opasnoj situaciji, sklone su tremi u ispitnoj situaciji, lako se rastuže i rasplaču, čak i bez značajnijeg povoda (Žarko Trebješanin, Rečnik psihologije).
Ne zaboravite, da bismo postali ono što želimo, da bismo ostvarili ono čemu težimo, prvo treba da prihvatimo ono što jesmo u sadašnjem trenutku.
Samopouzdanje u partnerskim odnosima
Biti samopouzdan u sadašnjem trenutku, u partnerskom odnosu, izuzetno je značajno. Kako bismo bili samopouzdani neophodno je da osvestimo, osetimo i priznamo sve što jesmo i šta jesmo. Treba da uvažimo to što jesmo i kakvi jesmo. Iskustva iz prošlosti sigurno su tu sa nama. Imaće i veliki uticaj na nas i naše pojavljivanje pred drugima.
Ovo vreme nas poziva da se družimo sa svojim osećanjima, svojim strahovima, svojim patnjama. Izolacija nas poziva da boravimo sa njima, sa sobom. Treba da nas motiviše da te naše introjekte (davno naučena pravila porodice ili društva, okruženja) prepoznamo i da nam budu tema za rad sa terapeutom. Sve u cilju uspostavljanja balansa i lične ravnoteže.
Sve ovo radimo radi uspostavljanja poverenja u partnera. To je najlepši dar koji veza treba da im da.
Zaključak
Ponoviću još jednom
Završavanje nedovršenih poslova iz prošlosti, bez ili uz pomoć terapeuta, jeste ključni momenat i temelj za ostvarivanje stabilne veze.
Ljubav ne možete naći slučajno. Ljubav vam niko ne može ni pokloniti. Za ljubavlju treba da tragate. Ljubav treba znati prepoznati. Ljubav treba zaslužiti.
