Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT
Šta je kvalitetan partnerski odnos? Kako ostvarujemo bliskost i emocionalnu povezanost? Kako znamo da je baš ova veza dobra, kvalitetna, ona prava? Kako da budemo sigurni, i pored emocija koje postoje, da se neće ponoviti „stara“ priča, neprijatno iskustvo iz prethodnih veza?
Nezadovoljstvo i neispunjenost na emotivnom, ljubavnom polju, hteli mi to ili ne, priznavali ili ne, sigurno se manifestuje i u svim drugim sferama našega života: poslovnom, sa prijateljima, sa porodicom, u školi, na fakultetu, na telesnom planu, u fizičkom izgledu. Osoba je nezadovoljna onoliko koliko je nezadovoljna sopstvenom vezom sa partnerom ili nemanjem veze uopšte. Tu energiju emitujemo i u odnosima i kontaktima sa ostalima (na poslu, sa prijateljima, porodicom, komšijama). Kako je emitujemo, zavisi od sopstvene sheme po kojoj živimo i radimo. Sheme ponašanja o kojoj često govorim i pišem, a koju smo kreirali još u detinjstvu, a tokom vremena i situacija u kojima smo se našli samo smo je dograđivali.
“Željna sam lepo provedenog vremena“
„Strah me da će se naljutiti ako joj kažem koliko zna da guši!“
„Ja dođem do jedne granice i izlazim iz veze uvek na istom mestu! Znam da ako se pustim da pređem tu granicu, biće mi dosadno, beskrajne priče, rasprave… To je već viđeno! Ne mogu to više da slušam!“
„Meni treba nežnosti i pažnje, posvećenosti. Dosta mi je samoće, želim ljubav! A možda sam ipak je kriva za poraze?! Nisam dovoljno dobra!“
Sve češće se dešava da su naše želje i očekivanja od partnera jedno, a stvarnost nešto potpuno drugo i drugačije. I taman pomislite da je to prava osoba za vas i da će ovoga puta biti bolje, da ste zreliji, da ste iz predhodne veze nešto naučili, kad ono…. Neke osobe vole da budu veoma bliske sa svojim partnerom, da znaju svaki korak, da sve dele, nikada dosta provedenog vremena sa partnerom, nikada dovoljno potvrde ljubavi. Drugima, opet, izuzetno je važno da sačuvaju nezavisnost, pa umeju da budu i izbegavajući, hladni, nekada i neugodni po partnera, uznemiravajući. Prosto se čini da ne umeju da vole, da dele svoje emocije, da ih razmenjuju, ne daj Bože pokažu.
Da li neki komentar vašeg partnera prihvatite mirno, sigurni u sebe i svoju vezu ili donosite ishitrene zaključke, pogrešno protumačite partnerovu reakciju (da vas izbegava ili traži previše)? Da li ste hladni, izbegavajući, imate osećaj da partner prosto nasrće na vas i vašu samostalnost? Da li ste nesigurni u vezi, uznemireni, pronalazite mnogo negativnih emocija, loših poruka? Nezadovoljni ste, ali ipak pristajete na sve, samo da ne budete sami?
U teoriji emocionalnog vezivanja odraslih osoba razlikuju se tri osnovna „stila vezivanja“ – to jest načina na koje odrasli doživljavaju intimnost i odgovaraju na nju u partnerskim odnosima, a koji korespondiraju sa onima koje ispoljavaju deca: sigurni, preokupirani i izbegavajući (A. Levin, R. Heler, 2015.).
U odnosu sa partnerom (drugom bliskom osobom) vezu možemo ostvariti u onoj meri i u skladu sa tipom emocionalnog vezivanja koji je nama svojstven. Naravno, to je samo pola priče. Druga polovina zavisi od tipa emocionalnog vezivanja kojoj naš partner pripada. Susret osoba sa dva različita tipa emocionalnog vezivanja može zatalasati, pa sve češće i uzburkati oba bića. Veza može biti mlaka ili burna, zavisi da li su se srele osobe sa istim ili različitim tipom emocionalnog vezivanja. Ako ste osoba koja pripada preokupiranom tipu, preplavljujućem, a partner vam pripada ignorišućem tipu, onda vas zaista očekuje velika borba. Rezultat može biti povoljan ukoliko ste i vi i vaš partner spremni da radite na sebi, da se borite za vašu vezu. Sve je stvar međusobnog poverenja i poverenja koje imate u terapeuta sa kojim radite na poboljšanju i unapređenju odnosa. Krivica ne treba da bude jednostrana. Ne treba da u partneru tražimo razlog promašenih odnosa. Isto tako, ne traba ni samo na sebe da prihvatite krivicu.
Ne zaboravite KOMUNIKACIJA JE UVEK DVOSMERNA. Partnerski odnos (kao i svaki drugi) je uvek KOKREIRAN.
Svako od nas je samo običan čovek sa dobrim i lošim osobinama, sa vrlinama i manama. Kako i kada ih koristimo zavisi od našeg pređašnjeg iskustva, naše pozadine sa kojom stupamo u novu vezu, novi kontakt.
Partnerski odnos uvek treba da vam pruži dodatno samopouzdanje, ravnotežu tela, duše i duha. Partnerski odnos treba da vam obezbedi mir i spokoj, podršku, da vas ispuni ljubavlju. I to je moguće i ostvarive, bez obzira kom tipu emocionalnog vezivanja pripadate. Za početak, dovoljno je da pogledate u sebe.
