Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT
Često me pitaju klijenti kako da sačuvaju samopouzdanje u partnerskom odnosu. Uvek uzvratim pitanjem: „A da li imate samopouzdanja u vašoj vezi uopšte?“
I logično je, ne možemo nešto sačuvati, ako to nešto ni nemamo ili nam je nepoznanica. I zato, uvek, pre nego što pogledate u vašu vezu (novu ili staru), pogledajte u sebe. Proverite da li ste ili niste osoba koja ima samopouzdanja. Tako ćete biti u mogućnosti, da radite na sebi, da sebe osnažite i uvažite. Da budete ono šta vam u partnerskom odnosu i treba – svoji na svome.
Šta za vas znači ljubav? A šta razmena? Kako vi zamišljate kvalitetnu komunikaciju? Da li pravite razliku između zabavljanja i ostvarivanja ozbiljne veze, na duže staze? Kakav je vaš stav prema partnerskom odnosu i porodici (vašoj ili vašega partnera)? Sve su ovo pitanja koja pre nego što uđete u vezu i optužite partnera za vaše nezadovoljstvo, treba da prečešljate sami sa sobom i uz podršku psihoterapeuta.
Samopouzdanje imamo ili nemamo. Teško je zamisliti osobu koja ima samopouzdanja u svemu, osim u partnerskoj vezi. Samopouzdana osoba je osoba svesna svojih kvaliteta, podjednako kao i svojih mesta za rad (svojih nedostataka). To je osoba koja zna da poseduje i mane i vrline. Osoba koja se na stidi da prizna da je nešto pogrešila i koja ne gleda na sve iz najmračnijeg ugla.
A šta je partnerski odnos?
Ne postoji biće (bez obzira na pol) koje ne želi da bude maženo i paženo, poštovano, podržano, uvaženo. Jednostavno – voljeno. Kako znamo da li jesmo sve prethodno rečeno ili nam nešto manjka, zavisi od nas samih. Svi smo mi individue za sebe i ono što jednom biću treba, nikako ne znači da treba i drugom, istog intenziteta i na isti način. Nekome ni intenzitet ni način ostvarivanja u vezi nije dovoljan. Opet drugoj osobi je preko svake mere. Trećoj baš po meri. Postoje osobe koje jednostavno moraju da drže sve konce u svojim rukama, moraju da imaju kontrolu nad svim. To podrazumeva i kontrolu kretanja, svih društvenih mreža, prijatelja. Jednostavno, ta osoba smatra da je to razmena. Istovremeno neka druga osoba to smatra preteranom ljubomorom.
Kako ostvarujemo vezu, šta u nju unosimo, koliko dajemo, a koliko primamo, uzimamo, zavisi od naših ranijih iskustava. Međutim, ne samo iskustava iz prethodnih veza (kako bi onda prvu započeli?), već iskustava koje nosimo i iz porodice. A, podsetiću vas, iskustva nisu događaj koji nam se desio. Ne! Iskustva su naši odgovori, naše emocije na te događaje. Podsetiću vas i na tipove emocionalnog vezivanja, o kojima sam ranije pisala i da oni takođe definišu nas. Tačnije, definišu naše ponašanje u vezi.
Postoji još jedno značajno mesto koje ne trebamo smetnuti s uma – samopodrška i osnaživanje u novoj vezi mogu ići teže, ukoliko smo iz prethodne (pa i prethodnih) veza izašli povređeni. I kada kažem povređeni onda mislim na neki bolni raskid, napuštanje, nagli, neočekivani prekid. Ukoliko iz prethodnih veza izlazite sa traumom (nema veze da li je psihičke ili fizičke prirode), onda toplo preporučujem da sve doživljeno i preživljeno prvo integrišete i dobro proradite sa psihoterapeutom, kako bi bili u mogućnosti da u novu vezu uđete celoviti i na zdraviji način i naravno kako vam se ne bi više desilo da doživite isto ili još i gore. Moram priznati, da sve češće na terapiji viđam osobe koje su, u želji da „se konačno skrase i nađu oazu mira“, upadale u još gore probleme. Mnogo znače i radionice i radovi u grupi (naravno ukoliko je osoba spremna ili pre toga osnažena od strane psihoterapeuta na individualnim terapijama za javno izlaganje) u cilju izgradnje samopouzdanja.
Da se sada vratimo na partnerske odnose bez traume (naravno i trauma je individualni doživljaj) i ako bi mogla da definišem neke osnovne principe rada na sebi u cilju osnaživanja i izgradnje samopouzdanja, onda bi oni zvučali ovako:
- Dajte sebi slobodu da u partnerskom odnosu ostanete i budete to što jeste – jedinstvena individua
- Tako ćete moći i da negujete samopoštovanje, samouvažavanje i samopriznanje, odnostno verovaćete vlastitim snagama (vrednostima)
- Živite i postojite u partnerskoj vezi u SADA I OVDE (prošlost da promenite ne možete, a za budućnost nemate čarobni štapić)
- Iz prethodnog pravila ide i ovo – ne projektujte! Ne stvarajte u glavi unapred scene, dešavanja, a naročito ne iz najcrnjeg ugla
- Negujte sebe u toj vezi – uživaćete oboje
- Ne zaboravite – KONTAKT JE UVEK DVOSMERAN! I da ćutite i trpite u nekoj vezi vi u tome učestvujete, vi ste to kokreirali, svidelo vam se to ili ne
- To što vama odgovara, nikako ne znači da odgovara i vašem partneru (ne zaboravite i vaš partner je jedinstvena individua).
Kad sve ovo saberem i oduzmem, sve bi stalo u jednu rečenicu, koju deca koja kod mene dolaze na terapiju imaju običaj da kažu (opisujući, najčešće, roditeje) – NE MRAČITE!
Dajte sebi slobodu da volite i da budete voljeni.
