SAMOPOUZDANJE – KAKO DA BUDEMO SAMOPOUZDANI

Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT

Samopouzdanje, kako  vratiti samopouzdanje, afirmacije za sticanje samopouzdanja, tehnike jačanja samopouzdanja, danas su termini koji se veoma često sreću. U nekim situacijama, nažalost, i zloupotrebljavaju.

Životne prilike (i neprilike) podrazumevaju da dobar ishod zavisi jednim delom (značajnim) od samopouzdanja. Ne od ubeđenja da smo najači, najbolji, najpametniji, da možemo sve, već od vere u sebe da to što radimo radimo za sebe i zbog sebe. Da volimo to gde smo i to što radimo i čemu težimo.

Šta je samopouzdanje?

Samopouzdanje uključuje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti, utiče na sva relevatna ponašanja (suzdržanost, poverenje u ljude, asertivnosti sl.). Često se verbalizuje do određene mere (osoba iskazuje da je dobra u nečemu) ili kao verovanje u opštu dobrotu i  sposobnost. Na samoupouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih. Kod velikog broja klijenata socijalnog rada izgradnja samopouzdanja je zajednički zadatak socijalnog radnika i klijenta, posebno u visoko traumatizovanim slučajevima (ovaj pasus, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet sa sajta https://sr.wikipedia.org/sr-el).

Koliko nam je samopouzdanje potrebno za svakodnevno postojanje i pojavljivanje pred drugima (bliskim ili ne) izlišno je postavljati pitanje. Ono što treba dovesti u pitanje je kako se izgrađuje samopouzdanje. Ovo kažem, jer sam svakodnevno u prilici (bilo kao lekar ili kao psihoterapeut) da vidim koliko mi pacijent može biti poljuljan nečijom izjavom ili mišljenjem. Međutim, isto tako, u situaciji sam da odgledam kako pogrešni saveti, usmereni na način koji pacijent ne može integrisati  autentično, iz duše, već to čini po komadi, intelektualno, mogu destabilizovati, pa i potpuno razbucati (ne zamerite na izrazu, ali autentičnijeg ovog momenta ne mogu se setiti) i veoma stabilne osobe. Parafraziraću pokojnog profesora Vladetu Jerotića, pa još jednom vam podvući da u rukama pogrešne osobe i prava stvar profunkcioniše pogrešno, iskrivljeno.

Do koje mere neke osobe mogu da zalutaju i pomešaju samopouzdanje od onoga što to nije lepo je pojasnio vladika Grigorije rekavši:

„Tek skoro sam naučio da je glupost možda opasnija po društvo i od samog zla budući da zlo dođe i prođe, bude i nestane. Zlu se možemo suprotstavljati, možemo ga razobličiti, pokazati drugima da se radi o zlu i možda već tada ima nade da mu neko hrabar stane na put.
Međutim, glupost ne trpi savjeta, a pritom je njen nosilac preispunjen sobom i samo(za)dovoljan, spreman je uvijek i svagda za napad. On je gotov unedogled ponavljati iste fraze, krilatice i parole. On zasigurno nije filosof koji razabira šta je dobro, a šta zlo; on (posta)je mjerilo svemu, te glavni kritičar svega i svačega…” (https://www.bastabalkana.com/2017/11/vladika-grigorije-o-gluposti-i-jos-ponecemu/)

A gde nam je sve samopouzdanje potrebno:

• Izgraditi samopouzdanje kod dece je svakom roditelju značajan moment

Da li znate da saopštite vaše mišljenje, vaša osećanja, a da se ne osećate nesigurni ili posramljeni? Ili da ne budete agresivni, napadni u tom saopštavanju? Ne zaboravite, deca su najbolji lakmus papirći, oni sve upijaju i sve pamte, registruju. Da li će ponoviti vašu shemu ili će uraditi suprotno zavisi od sopstvenih (njihovih) mehanizama odbrane koje razviju https://psihoterapeut.co.rs/rast-i-razvoj-roditelja-pravilno-usmeravanje-emocija/

• Samopouzdanje u partnerskim odnosima daje za rezultat sigurnu i stabilnu vezu

Da li neki komentar vašeg partnera prihvatite mirno, sigurni u sebe i svoju vezu ili donosite ishitrene zaključke, pogrešno protumačite partnerovu reakciju (da vas izbegava ili traži previše)? Da li ste hladni, izbegavajući, imate osećaj da partner prosto nasrće na vas i vašu samostalnost? Da li ste nesigurni u vezi, uznemireni, pronalazite mnogo negativnih emocija, loših poruka?  Nezadovoljni ste, ali ipak pristajete na sve, samo da ne budete sami? (https://psihoterapeut.co.rs/partnerski-odnosi/)

• Samopouzdanje u novim situacijama (nova sredina, novo radno mesto, nova škola, i sl.)
• Samopouzdanje na prijemnim ispitima, takmičenjima, javnim nastupima takođe
• Samopouzdanje kod pacijenata sa hroničnim bolestima je izuzetno značajno Često sam kao lekar sretala pacijente koji su mi “padali”. Jednostavno, dok su čekali rezultate histopatologije i postavljanje konačne dijagnoze ili dok su se pripremali za neku bilo hiruršku intervenciju ili invazivne metode lečenja (hemioterapija, zračenje) ponovo su preživljavali poznatu im patnju ili patnju njima bliskih osoba obolelih od istih ili sličnih bolesti. https://psihoterapeut.co.rs/psiholoska-podrska-kljucna-na-putu-izlecenja/

Šta prouzrokuje nemanje samopouzdanja?

Nemati samopouzdanja ili ga pod pritiskom poljuljati, tokom vremena može uzrokovati različite psihofizičke tegobe. Koje tegobe i kog intenziteta zavisi od nas samih, od naših mehanizama odbrane, shema po kojima postojimo, okruženja, situacije u kojoj se nalazimo.

U svom radu srećem veoma uspešne osobe, a nekako neobičnom Božijom voljom (ne verujem u slučajnost) više žene nego muškarce, koje u  svoj svojoj uspešnosti ostaju nesigurne, bez samopouzdanja i samopodrške. I ono što mi je zanimljivo, to nema veze ni sa godinama života, ni položajem u kompaniji ili nekom drugom radnom mestu, ličnom ostvarenošću, mestu življenja. Sve se to postigne snagom volje („na mišiće“ što bi rekao naš narod). Međutim, cena tako postignutih rezultata ume da bude preskupa! Često vas u tekstovima podsećam, pa ni ovom prilikom neću preskočiti, da se osvrnete na činjenice kako samo vrtoglavo raste procenat obolelih od karcinoma, srčanih oboljenja, moždanih udara. Pogledajte kako se uzrasna dob pomera unapred. Uloga geštalt terapeuta je da vas osnaži da pogledate u zaista vlastite potrebe, da ih zadovoljite i da pronađete balans uzimanja i davanja. Misliti o sebi i nasebe ne znači da ne brinete o drugima i za druge, niti da ih manje volite.

 

                                                    Kako do samopouzdanja? 

Znam da svuda i na svakom mestu možete naći različite afirmacije kako do samopouzdanja. Opet ćete naići na niz pravila koja trebate slediti, upražnjavati, poštovati, verovati u njih, živeti ih.

 

Međutim, bilo šta od prethodno navedenog možete praktikovati, ali koliko ćete to i osetiti? Koliko ćete biti svesni sebe, svojih potreba, samopouzdanja, mesta gde ste ga poljuljali?

I opet dolazimo do SVESNOSTI.

Možete se zapitati kakve veze ima samopouzdanje i svesnost?

Šta god da vam se u životu dešava, ne bi trebalo tražiti krivca u nekom drugom, trećem, u bilo kome. Takav metod više odgovara traženju izgovora. Lično smo odgovorni za sve što nam se dešava, sve izabrano i sve izabrane, od partnera, posla kojim se bavimo, odnosa kakav drugi imaju prema nama  (uključujući i bliske druge) do onih koji nam vladaju u domovini. Sami smo im to omogućili, a neradeći na sebi i dalje im omogućavamo. Mnogi (dobra većina) toga nisu ni svesni. E tu je prva i osnovna uloga rada na sebi, uz podršku i pomoć geštalt psihoterapeuta – da osvestimo, da pomognemo da klijenti postanu svesniji svojih postupaka, svojih shema po kojima žive i rade, svojih mehanizama odbrane, kreiranih još u ranoj mladosti. Da osvestite kako je došlo do gubitka samopouzdanja ili ga možda nikada adekvatno (po vašoj meri niste ni imali). Samo tako, bićete u mogućnosti da radite na svom osnaživanju,  na svom samopouzdanju.

Da zaključim, ukoliko niste svesni primarnog izvora koji je poljuljao vašu ličnost, vaše samopouzdanje, samopoštovanje, svaka tehnika ili afirmacija biće ravna leku (medicinskom sredstvu) koji će sanirati ili ublažiti simptome bolesti od koje bolujete. Znači, zalečivaćete posledice, a uzrok ostaje negde, tamo daleko.

Literatura: Ćirković M.O. “Tražim lek i nailazim na samu sebe”. Zemun: Riznica; 2018.