Psihosomatika i telesni procesi je radionica namenjena studentima medicine i psihoterapije i održaće se u Ovčar banji 03. i 04. jula ove godine. Evo zašto je ne treba propustiti.
Unaprediti kvalitet rada, ojačati svoje samopouzdanje i ostvariti svoj san – da uživamo u rezultatima svoga rada, želja je svakog profesionalca koji radi sa ljudima.
“Psihoterapijom se može baviti samo onaj ko je spreman da u svakom psihoterapijskom susretu i sam dograđuje svoje ljudsko biće”, rekao je Jung. Isto važi za sve profesionalce, posvećene svome radu.
Šta je psihosomatska medicina? Koliko je značajno pratiti telesne procese, signale tela, koje nam šalju svakodnevno pacijenti sedeći preko puta nas, pričajući nam svoju priču? Kako da ugledamo te signale, sitne telesne reakcije? Kako se ponašati kada nam na psihoterapiju dođe pacijent sa određenim telesnim (organskim) tegobama? Ovo su samo neka pitanja koja ćemo pokrenuti tokom radionice kreirane kao odgovor na brojna pitanja i komentare studenata psihoterapije.
Cilj ove radionice, čiji će akcenat biti na psihosomatskoj medicini i telesnim procesima, je da svi raspoloženi studenti psihoterapije unaprede svoje znanje i kvalitet svoga budućega rada podignu na još viši nivo.
Značaj psihosomatske medicine i telesnih procesa
Psihosomatska medicina predstavlja i postavlja bitna, krucijalna pitanja o međusobnim odnosima i zavisnosti uma, tela, centralnog nervnog sistema i neuroendokrinih funkcija. Psihološke, neurološke i somatske funkcije i simptomi utiču jedne na druge i uslovljavaju jedne druge. Izraz psihosomatski, kako u običnom, narodskom žargonu, tako i u medicinskim krugovima, podrazumeva fizičke (somatske) simptome koji nisu medicinski opravdani, dokumentovani. Psihosomatski simptomi podrazumevaju fizičke simptome bez organskih uzročnika (etiologije), izazvane emocionalnim sukobima, preteranom emocionalnošću, stresom i/ili željom za pažnjom, i sl. [1]
Opšte je prihvaćeno da je medicinski termin psihosomatski prvi, zvanično, uveo nemački lekar Johann Christian Heinroth, 1818. godine. Tada je zvanično povezao uzročnost psihe i tela, koristeći izraz psihosomatski kako bi pojasnio etiologiju insomnije.
Šta je bolest?
Bolest je čovekovo stanje, koje ukazuje na to da čovek više nije u redu, to jest u skaldu sa svojom svesti. Taj gubitak ravnoteže u telu se manifestuje kao simptom. Simptom je stoga signal i nosilac informacije, jer svojom pojavom prekida dotadašnji tok našeg života i rutinu svakodnevnice prisiljavajući nas da mu poklonimo pažnju. Simptom nam signalizuje da smo kao čovek, kao osoba, kao duševno biće bolesni. Simptom nas informiše da nam nešto fali, to jest nedostaje [2] .
Šta trenutno podrazumevamo pod pojmom psihosomatske medicine?
Ova oblast obuhvata sve odnose, međusobne korelacije, između fizičkih, psiholoških i socijalnih faktora, njihove uzročnosti, kao i prognozu i lečenje bolesti. Ponekad psihološko značenje bolesti ili simptoma nije toliko dostupno, evidentno, bilo za lekara ili za samog pacijenta. Međutim, upravo tu leži ključ dijagnostike i lečenja. Značenje simptoma ili invaliditeta može se utvrditi kroz sveobuhvatnu, psihodinamsku i psihijatrijsku procenu, a kasnije i primenu adekvatne psihoterapije.
Istraživanja pokazuju da ljudi sa somatoformnim poremećajima imaju poteškoća u formiranju i održavanju odnosa. Naravno, te teškoće mogu biti rezultat, pre nego uzrok, fizičkih simptoma. Somatoformni poremećaji su često povezani sa simptomima anksioznosti i/ili depresije, a mogu koegzistirati sa dijagnostikovanim fizičkim oboljenjem.
Istraživanja međusobne korelacije uma i tela postali su mnogo sofisticiraniji nego što su to bili u prošlosti. Centralni nervni sistem i imuni sistem podjednako utiču, ali su i podjednako podložni uticaju emocija i funkcionisanja telesnih organa. Upravo zato je psihosomatika i telesni procesi tema ove radionice.
Glavne karakteristike
Osnovna odlika ove grupe poremećaja jeste prisustvo učestalih žalbi na telesne simptome, koji nemaju fizičku osnovu ili koji se ne mogu objasniti registrovanim somatskim oboljenjem. Osobe sa poremećajem iz ove grupe uverene su da boluju od neke telesne bolesti koja im još uvek nije dijagnostikovana i zahtevaju medicinska ispitivanja i pored negativnih rezultata i razuveravanja lekara. Doživljeni simptomi:
– su van svesne kontrole
– nisu prouzrokvani nekim drugim somatskim stanjem, psihičkim poremećajem, ili konzumiranjem alkohola ili psihoaktivnih supstanci
– ne predstavljaju odraz želje za simuliranjem [3].
Značaj geštalta ogleda se u tome da lekari/terapeuti ne rade sa dijagnozama, već sa pacijentovim odnosom prema dijagnozi. Bolest se pojavljuje kada postoji problem povezanosti u odnosima ili kada pacijenti nemaju pravo (odgovarajuće) mesto u životu. Bolest se pojavljuje kada pacijent nema potpun ili ima pogrešan kontakt sa okruženjem, kao i sa samim sobom ili ga, pak, uopšte nema.
Psihosomatski simptomi podrazumevaju fizičke simptome bez organskih uzročnika (etiologije), izazvane emocionalnim sukobima, preteranom emocionalnošću, stresom i/ili željom za pažnjom ili drugom ličnom koristi.
Psihosomatska medicina, kao posebna specijalistička grana danas se u svetu uveliko razvija i dosta se pažnje posvećuje unapređenju iste (npr. u SAD psihosomatska medicina je uvedena kao subspecijalistička grana psihijatrije 2003. godine [4]).
Koliko je #COVID-19 pojačao signale koje nam telo šalje?
Odgovor je u jednoj reči – značajno. Sve što smo svi mogli da kanališemo, držimo “pod kontrolom”, pokidalo je svoje lance i isplivalo na površinu. Karantin, policijski sat, zaključavanje na svim nivoima, bolest, smrt dragih osoba, gubitak posla, nesigurnost, strah, očekivanje kraja… sve je značajno uzdrmalo sve, od najmlađih do najstarijih. Svako je “platio” na svoj način. I plaćaćemo.
Opet dolazimo na ključnu tačku – holističi pristup pacijentu, jer bez jedinstvenog, sveobuhvatnog doživljaja tela, psihe i duha i posmatranja pacijenta na taj način nema ni uspešnosti lečenja. Psihosomatska medicna, sama po sebi (da bi pojasnili uzrok i način nastanka telesnog (fizičkog) simptoma u cilju lečenja, treba da definišemo i pojasnimo mentalne i duhovne tegobe), obezbeđuje holistički pristup pacijentu.
Šta učesnici radionice mogu očekivati?
- Učesnicima će radionica pomoći u boljem razumevanju pacijenata
- Imaće mogućnost sticanja novih veština, koje će im omogućiti bolji pristup, kvalitetniju komunikaciju i bolje rezultate u svakodnevnom radu
- Istovremeno će steći veštine koje će podržati ciljanu populaciju da se lakše nosi sa svojim psihosomatskim tegobama.
- Steći će znanja o najčešćim psihosomatskim tegobama, njihovim karakteristikama, ali i sličnostima, značaju diferencijalne dijagnoze
- Steći će znanja o načinima komunikacije i psihološke podrške osobama sa psihosomatskim tegobama
- Upoznaće se sa novinama u dijagnozi i psihoterapijskom pristupu i veštinama komunikacije sa pacijentima i članovima porodice
- Saznaće koliko uticaj ishrane i kvalitet iste ima značaja u različitim psihičkim i fizičkim tegobama.
Detalji o organizaciji radionice
Mesto dešavanja: Ovčar Banja, Restoran “Dom”
Vreme održavanja: 03. i 04. juli 2021. godine. Sa radom se počinje u subotu u 10h, a završavamo u nedelju u 13h.
Organizator: Medical Advanced Projects & BeoMed, privatna praksa
Predavač: Dr Olivera M. Ćirković
Cena: Kotizacija za studente je 4.500,00 RSD
NAPOMENA: Svaki učesnik je odgovoran za organizaciju svog smeštaja tokom boravka. Restoran “Dom” je odvojio određeni broj jednokrevetnih i dvokrevetnih soba za učesnike radionice i to po cenama:
- 1.595,00 RSD dvokrevetna soba, noćenje
- 2.100,00 RSD jednokrevetna soba, noćenje
- 280,00 RSD doručak
- 480,00 RSD večera
Svi zainteresovani mogu se javiti direktno u DM Instagram profila dr Olivere M. Ćirković @psihoterapija.dr_cirkovic i potvrdite rezervaciju i tip smeštaja koji želite.
Autor: Mr. sci. dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, MA, EAGT
Izvor:
[1] Ćirković O. Tražim lek i nailazim na samu sebe. Beograd: Riznica; 2018.
[2] Gajšek A: Agape 1. Beograd: Draslar partner; 2008.
[3] Dostupno na: http://www.lazalazarevic.rs/: “Somatoformni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih je jedan ili više telesnih simptoma u osnovi psihičkog poremećaja
[4] Gitlin DF, Levenson JL, Lyketsos CG. Psychosomatic medicine: a new psychiatric subspecialty. Acad Psychiatry. 2004;28(1):4-11.
