S vremena na vreme, a u poslednje vreme ne tako retko, imamo priliku u novinskim člancima da pročitamo o porodičnoj tragediji čiji je glavni akter novopečena mama, žena koja se porodila par meseci pre nego je nesreću i izazvala…
Porođaj je čin koji je u životu svake žene zauzima posebno mesto. Često smo preokupirani pripremama za dolazak prinove, da nam promakne poneki „ispad“ koji odradi trudnica. To uvek opravdamo sa „hormonima“. I to je jednim delom i tačno – period trudnoće, kao i postporođajni period obeleženi su krupnim fiziološkim promenama, u kojima veliki značaj i ulogu imaju promene u endokrinom sistemu, tj. hormonske promene. Međutim, nikako ne smemo zanemariti promene koje se dešavaju i na psihičkom planu, ali i promene koje se odigravaju u društvenom (socijalnom) životu (polje porodice, profesionalne angažovanosti, prijatelji i okruženje). Mnogo je problema, očiglednih, izrečenih, ali i onih nevidljivih, prećitanih koji mogu uticati na promenu raspoloženja (u najgorim situacijama i stanja svesti) porodilje: možda joj nije siguran povratak na posao, možda neće moći da provede sa novorođenim detetom onoliko koliko bi želela jer da bi sačuvala posao mora da bude „jaka“ i što pre se vrati, možda trudnoća nije željena, možda je partner ne želi, možda nema podršku najvoljenijih za ovaj korak…. Mnogo je možda o kojima i ne razmišljamo kad vidimo trudnicu na ulici i divimo se kako je slatka i mlada ili kako nosi trudnoću, i sl.
Sve gore navedeno, uz podatak da porodilja dobija i novu „obavezu“, jednu od retkih koju je želela i isčekivala, za koju je strahovala prethodnih 9 meseci, čini da se porodilje osećaju pod pritiskom i taj pritisak se pojačava, ako porodilja nema adekvatnu i preko potrebnu podršku. Tako porodilje postaju osetljiva (vulnerabilna) kategorija za pojavu i manifestaciju određenih psihičkih poremećaja. Ovo je naročito izraženo kod porodilja koje su i pre trudnoće pokazivale znake određenih psihičkih poremećaja ili bile i lečene od strane psihijatra.
Kada govorimo o poremećajima raspoloženja porodilja oni se mogu manifestovati kao:
- Postporođajna praznina
- Postporođajna depresija
Postporođajna praznina javlja se u periodu od 3 do 14 dana nakon porođaja, a manifestuje se kod preko 85% porodilja. Postporođajna praznina je prolaznog karaktera. Za razliku od nje, postporođajna depresija se manifestuje u periodu od 1 do 6 meseci nakon porođaja i manifestuje se kod oko 10-20% porodilja.
Simptomi po kojima možete prepoznati postporođajnu depresiju su:
- Strepnja i briga za zdravlje bebe (nekada i život bebe, iako ne postoje objektivni razlozi za to)
- Anksioznost je izuzetno izražena
- Agresija (često iz anksioznog stanja, nezadovoljstva, agresija postaje odgovor na sve)
- Psiho-emocionalna iscrpljenost
- Plačljivost
- Želja za napuštanjema svega (za begom)
- Izraziti problemi sa spavanjem koji tokom vremena sve prethodno navedeno pojačavaju.
Nakon svega rečenog, od izuzetnog je značaja da same porodilje postanu svesne svojih problema i zatraže psihološku podršku „sa strane“ (i to nije sramota, niti znači da smo kao majke kalirale), jer kad se polje gledanja proširi onda su i naši uvidi u određene situacije mnogo drugojačiji i objektivniji. Naravno, značajno je naglasiti da trudnice koje osećaju kod sebe strah, uznemirenost, bezrazložni brigu ili imaju neki od ranije navedenih problema zatraže profesionalnu pomoć i psihološku podršku i pre porođaja, kako bi nakon porođaja funkcionisale bolje i stabilnije. Uključivanje partnera ili bliskog člana porodice u terapiju takođe je od izuzetnog značaja, ako ne i neprocenjive vrednosti za buduću ili novopečenu mamu.
I ne zaboravite, kakvi ste vi i kakvo je vaše psihičko i emotivno stanje u trudnoći i nakon porođaja određuje 
i kakvo će vam dete biti. A zar nam nije svima cilj da postavimo temelje za rast i razvoj jedne srećne, smirene i stabilne osobe, koja je eto baš naše dete?
