NASILJE U PORODICI

Šta je nasilje u porodici? Kako se prepoznaje? Ko su zlostavljači? Kako da reagujete u situacijama nasilništva? Ovo su pitanja na koja sam ovoga puta pokušala da dam odgovor, jer  nasilje je prisutno.

NASILJE U PORODICI

Svi mi koji živimo svoj život i u istom uživamo više ili manje u današnje doba (a opet ću vam podvući da sve od nas i naših shvatanja zavisi), prosto se iznenadimo kada čujemo da je neko koga znamo pretrpeo ili pretrpela nasilje. A možda i dalje trpi. I taj neko može biti  i naš prijatelj, rođak, komšija ili dete iz razreda našega deteta. Onda se silno čudimo kako je to moguće, jer je to tako fina porodica, imaju sve, izgledaju tako skladno kada ih sretnemo, i sl.

Istina je da nasilje bilo kog tipa (psihičko, fizičko, seksualno) i te kako postoji. I to je upravo suprotno ustaljenom mišljenju da je nasilje retkost i da se dešava u određenim kategorijama društva. Nasilje ne bira sloj ljudi, niti zavisi od stepena obrazovanja i finansijske situacije. Prisutno je svuda i na svakom mestu. Nasilje u porodici trpe i deca i odrasli. Možemo postaviti pitanja:

• Kako smo naučili da nasilje prikrivamo ili opravdavamo?
• Zašto se ćuti?

Kada kažem da ga opravdavamo ili prikrivamo, mislim na prvom mestu na članove porodice u kojoj se nasilje dešava. Ako oni ne progovore, ni ostali neće znati, a još manje biti u mogućnosti da pomognu, odreaguju.

Ne retko se sretnem sa situacijom u radu sa pacijentom, da treba da ugleda, ako ništa drugo, ono bar da trpi pritisak. Međutim, pacijent se uvek u tom ugledavanju izmigolji. I to i takvo ugledavanje  zapravo i nije ugledavanje. Osoba konačno treba da prizna sebi da nešto nije u redu. Osoba treba da pogleda šta se to dešava i kako može da se reši. Jako je teško i nezahvalno reći nekome: “Malo mi je to pregrubo. Meni to nekako liči na nasilje.” I tu treba biti vrlo oprezan i taktičan.

ŠTA JE NASILJE?

Prvo, nikako ne smemo smetnuti sa uma da danas ima osoba koje o nasilju pričaju sa ciljem. I to smo svedoci da možemo često čuti ili pročitati (naročito u popularnoj žutoj štampi). Kako su ljudi došli na ideju da ako proglase da postoji mobing (danas tako popularna reč) mogu nešto da dobiju ili da privuku pažnju ili da zastraše? Reći da trpite nasilje je ozbiljna tvrdnja. I ne samo što je ozbiljna, nije da se olako izgovori. To što negde može da se pročita ili čuje, ne znači da tako i treba ili da je to u redu. Neke neostvarene “selebriti” ličnosti ne mogu drugačije možda da privuku pažnju ili imaju debelog razloga što to čine. A i novine nešto treba da pišu, tačnije da se prodaju.

Bitno je shvatiti da se takvom manipulacijom obezvređuje zaista činjenica da nasilje postoji. Postoji i trebamo reagovati, kao pojedinci i kao društvo.

Drugo, takođe ne bez značaja  je kako deci  osvestiti šta je nasilje i kako da ga prepoznaju i reaguju. Zašto ovo kažem?

Prvo što decu čuju u školi je da ako im bilo šta ne odgovara mogu da prijave. Deca dobiju i brojeve telefona. A tako mi i kažu:

• “Ej, znaš dobili smo danas brojeve telefona da prijavimo ko nam smeta”
• “Rekli su nam da ako nam se bilo ko obrati kako ne treba da zovemo policiju”
• “Ma šta, ima da prijavim nasilje.”

Možda to i nije rečeno na taj način, ali deca su tako shvatila. Ako dete pitamo šta to znači “ako nam neko smeta”, onda dobijemo odgovor koji je dečiji. Iz njihovog mesta. Znači, veoma je važno da se deci precizno objasni ŠTA JE TO NASILJE. Važno je, jer deca koja ga trpe obično ga i ne prijave.

“Nasilje u porodici je niz zlostavljajućih oblika ponašanja koje neka osoba koristi kako bi nad drugom osobom u porodici ili u kući postigla i zadržala moć i kontrolu.”

Psihičko zlostavljanje su:

• Pretnje telesnim povređivanjem
• Pretnje ubistvom
• Pretnje ugrožavanjem lične sigurnosti
• Pretnje uskraćivanja finansijskih sredstava
• Vređanje osobe i njenog dostojanstva
• Vikanje
• Ponižavanje
• Ucenjivanje
• Zastrašivanje
• Manipulisanje.

Pišem o psihičkom zlostavljanju, jer iz ličnog iskustva lekara i psihoterapeuta, stičem utisak da se ova vrsta nasilja nekako potkrade. Ustvari, ili ostane neregistrovana ili se pod psihičkim nasiljem okarakteriše bilo kakvo obraćanje jednog člana porodice drugom. Naravno, a da to obraćanje ovom drugom ne odgovara.

Takođe, ne treba zanemariti da nasilje može biti i fizičko ili seksualno. Često možemo čuti da se lakše podnose jedan ili dva udarca nego kontinuirano vređanje i uterivanje straha u kosti. Bez obzira o kom tipu nasilja se radi  žrtve nasilje ne prijavljuju, jer se plaše goreg maltretiranja nakon toga. Pored toga, žrtve se uporno nadaju da će biti bolje. Faza zlostavljanja se odigrava naizmenično sa “nežnom” fazom, mirnom, fazom dobrih odnosa. Tada, ne retko, zlostavljač se kaje, obećava da neće više, tvrdi da je ugledao/ugledala šta je učinjeno i koje su posledice, itd.  Veoma značajno za neprijavljivanje zlostavljača je i činjenica da “zakon” sporo funkcioniše. I ne samo što je spor, nego je često i nedostižan. Tako se desi da se žrtva i osmeli da prijavi, ali tek onda nastaje agonija.

KO SU ZLOSTAVLJAČI? 

“Razvoj zlostavljačke ličnosti pokreće rano doživljavanje zlostavljanja unutar porodice. Odnosno, uz odrastanje i sazrevanje u okolnostima koje je sadržalo:

• Osvetničko kažnjavanje
• Brutalno premlaćivanje
• Stalnu kritiku usmerenu na osobu u celini, a ne na pojedinačno ponašanje
• Stalno upućivana kritika da osoba ništa ne vredi.”

Šta to znači?

Nasilje u porodici događa se jednostavno zato što odrasli nasilnik nikada nije naučio kako da se odnosi na zdrav način, kako da ostvari kvalitetnu komunikaciju, kako da se zdravo poveže sa bliskom osobom. 

Zlostavljači mogu biti podjednako i žene i muškarci. Mogu se zlostavljati roditelji, partneri i deca. Razlika je što supruge i majke najčešće zlostavljaju partnera i decu. S druge strane, supruzi i očevi zlostavljaju češće roditelje i supruge. Kada očevi zlostavljaju decu, najčešće to čine kako bi suprugu povredili.

Šta kaže zvanična statistika:

• Do novembra 2018. godine u Srbiji je bilo ukupno 1618 žrtava nasilja u porodici (oba pola)
• Od tog broja  1230 su osobe ženskoga pola, a 388 osobe  muškoga pola
• 1126 su žrtve ženskog pola nad kojima su nasilje izvršili muškarci
• 301 su žrtve muškog pola nad kojima su nasilje izvršili muškarci

Postoji ovde još dosta podataka i statistike gde se lepo vidi da nasilje u porodici mogu počiniti SVI NJENI ČLANOVI PREMA SVIM ČLANOVIMA. Znači, ne samo otac nad majkom ili decom ili majka nad ocem ili decom, već i sestra nad sestrom, svekrva nad snajom, unuka nad bakom, bivši supružnici, partneri, itd.

KAKO SE PONAŠATI?

Kao lekaru i terapeutu, veoma mi je važno da akcenat stavim na ponašanje žrtve u situacijama kada se suoči sa nasilnikom u svojoj porodici. Bitno je znati kako se nositi sa situacijom.

• Ključno je pronaći osobu od poverenja kojoj možete ispričati šta vam se dešava

Vodite račina da ta vaša ispovest ne liči na ogovaranje, na trač. Osoba od poverenja treba da bude osoba koja vam uliva sigurnost. To treba da bude osoba koja će vas podržati kada se dogodi nasilje. Dešava se da se osobe požale drugom članu porodice. A tada opet postoji više opcija i retko su delotvorni. Taj član uzme “zakon u svoje ruke”. Isto tako, članovi porodice smatraju da treba „popraviti“ situaciju. Kao rezult stvori se više problema i štete nego koristi. Još gore je kada savetuju da se ćuti, jer je “sramota” ili “sve prođe”.

• Kada se suočite sa nasiljem vodite računa da ostanete hladne glave

Ukoliko se i kod vas uzburkaju emocije onda besni i ljuti, frustrirani možete izreći ili učiniti nešto što opet neće biti delotvorno. Zlostavljača NE MOŽETE KONTROLISATI, ALI VAŠU REAKCIJU  JOŠ KAKO MOŽETE. Trudite se da ostanite mirni i pokušajte da se distancirate od bilo kakve interakcije sa nasilnikom.

• Učite da postavljate granice

Neophodno vam je da naučite da postavljate sopstvene granice i da ih i sami poštujete, da ih se pridržavate. Zato budite jasni, definišite pravila i pridržavajte se pravila koja ste postavili. Niste dužni da trpite da vas neko gazi samo zato što je član porodice. Svaki put kada članovi porodice nastave da prelaze granicu u svom kontaktu sa vama, važno je i da budete svesni toga.

• Učite da se zalažete za sebe

Kada se pojavi problem, budite konketni u rešavanju istog, a ne emotivni. Ukoliko ste emotivni, otvorili ste vrata manipulaciji ili kontroli.

• Radite na svome samopouzdanju

Zlostavljači bez greške umeju da procene kod koga “prolaze”. Oni vrlo brzo uoče koga mogu da kontrolišu i manipulišu.

• Poštujte sebe

Zato što trpite nasilje NE ZNAČI  da ste krivi, da vi grešite. Ovo veoma često čujem: “Ja sam pitala šta sam to uradila” ili “Kaži mi gde grešim, da ispravim”. Zato što je neko nasilnik NIJE VAŠA GREŠKA.

• Uradite nešto za sebe

Organizujte sebi neku aktivnost, nešto gde ćete puniti svoje baterije. Da li je to šetnja, fitnes, crtanje, neka predavanja, itd. nije bitno. Bitno je da ste našli vreme za sebe.

• Potražite stručnu pomoć 

Bez obzira koliko vas osoba od poverenja voli i koliko vam znači, ukoliko se i profesionalno ne bavi porodicom i porodičnim pitanjima, neće biti u mogućnosti da vas adekvatno posavetuje. Naročito teško može biti objektivna.

• NAJGORE JE ĆUTATI 

Autor: Mr. sci. dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, master geštalt psihoterapeut 

Izvori: Munjiza M. Psihopatologija savremenog života. Beograd: Sl. Glasnik; 2015.

https://iskljucinasilje.rs/wp-content/uploads/2019/03/