Autor: Mr sc. dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut, EAGT
Često vam se dešava da vas izjeda crvić sumnje, iako toliko želite da verujete svome partneru? O svemu ste već bezbroj puta razgovarali. Sve ste definisali i “objasnili”! Ipak…. Nemir, pa ljutnja, zatim bes, na kraju i prezir i mržnja.
Da li je neophodno sve to? Sve loše emocije, svađe, razlazi, tuga, nepoverenje, nisu vaša sudbina, ni “loša” sreća. Sudbinu kreirate sami, po vašoj meri, a sve sheme ponašanja sami ste izgradili u skladu sa životnim iskustvom i prilikama u kojima ste odrastali.
Znam mnogo primera, iz svakodnevnog života i rada u ordinaciji, gde je ljubomora upropastila partnerski odnos. Značajno jeste da situacije prevare, flertovanja nisu retke, ali reakcije učesnika mogu biti različite. I opet, to zavisi od tipa emocionalnog vezivanja, u oba slučaja, i ako je sumnja opravdana i ako nije. Osobe preokupirajućeg stila emocionalnog vezivanja sigurno je da će reagovati i delati značajno drugačije od osoba sa sigurnim ili ignorišućim stilom. Ako je osoba manje sigurna u sebe, utoliko je sklonija osećanju manje vrednosti, utoliko je ljubomornija. Ja ne želim da volim, ali moram biti voljena ili voljen! Nije retko da se u razgovoru sa ljubomornim partnerom dođe do ovakve izjave. Ljubomora je strah da će osoba ostati sama, nevoljena. Obično su te situacije zamišljene, nerealne u sadašnjem trenutku i mestu dešavanja situacije. Postoje dve osnovne neophodne emocionalne karike koje čine osnovu ljubomore. Prva karika je ljubav, a druga strah od gubitka te iste ljubavi.
“Ljubomora je složeno osećanje uznemirenosti, ljubavi, mržnje, ozlojeđenosti, poniženja, tuge i bola, usled uverenja ili sumnje (opravdane ili ne) da voljena osoba voli drugu osobu. Ljubomora može biti relativno slaba, ali i patološki snažna. Sama reč ljubomora je dvosmislena, pošto se odnosi kako na voljenu osobu, za koju se misli da je neverna, tako i na suparnika, koji “preotima” ljubav. Ovo neprijatno osećanje zasniva se na posesivnoj ljubavi, a njegov temelj je strepnja da će se izgubiti partner.”1
Bez razloga kom tipu emocionalnog vezivanja pripada, ne postoji osoba koja nema potrebu za drugom bliskom osobom, za nežnošću, ljubavlju, razmenom. Kako će to manifestovati zavisi od spomenutog tipa. Osobe sigurne u sebe, koje su svesne svojih dobrih, kao i loših strana, svojih prednosti i slabosti, nemaju problem da partnera podrže u svakoj situaciji koja to zahteva, niti će konstruisati svoja tumačenja partnerovih reči i dela. Osobe sigurnog tipa emocionalnog vezivanja su stabilni partneri i ne plaše se ozbiljnih veza.
Za razliku od njih osobe sa preokupirajućim tipom emocionalnog vezivanja najčešće (u prirodi im je, to im je iskustvo pređašnje) donose ishitrene zaključke, režiraju dešavanja na sebi svojstven način, pogrešno tumačeći reči i dela, emocije svoga partnera, sve u želji da uspostave (iako to najčešće ne priznaju) kontrolu nad partnerom, jer tako misle da su sigurne, zaštićene od gubitka ljubavi. Strah od napuštanja i samoće čini ih ljubomornim i tu ljubomoru sve teže kontrolišu. 
Ovakvo ponašanje ide u prilog osobama ignorišućeg tipa emocionalnog vezivanja. Svako “nasrtanje” parnera koriste za novu barijeru i ogradu. Svaki pokret ka zbližavanju za ove osobe je znak da mogu da izgube svoju nezavisnost, svoje “ja”.
Šta u partnerskim odnosima jeste značajno?
Prvo, budite ono što jeste. Kada se pretvarate da ste ono što niste, tj. kada se predstavljate kao osoba za koju mislite da će se vašem partneru svideti, onda je vaša veza sigurno osuđena na propast. U vama će se boriti dve osobe, prava vi i ona za koju se izdajete da ste.
Drugo, bez obzira na stavove partnera uvek pratite sebe i svoja osećanja. Proveravajte da li su sve vaše potrebe zadovoljene. Trpljenje, ne izlaženje pred značajnu drugu osobu, ne garantuje da će se stvari popraviti, da će s vremenom partner da uvidi, da vas ugleda, a sigurno je i da se tako ne radi u svakoj vezi i niti da tako treba.
Treće, ljubav i priznavanje emocija NIKAKO ne znače da gubite svoj identitet, svoju samostalnost ili šta god mislite da gubite. Naprotiv, iste samo potvrđujete!
Četvrto, ukoliko se susretnete sa partnerom koji ne odgovara vašem tipu emocionalnog vezivanja, ne znači da se situacija ne može i popraviti, naravno ukoliko vam je oboma dovoljno stalo i ukoliko ste spremni da pokušate da radite na sebi i zajedničkom odnosu.
Peto, kada nešto ne može da se poboljša ili kada je samo jedna osoba spremna da radi na poboljšanju veze, vezu ne treba ni forsirati. Sve što se gura na mišiće, osuđeno je na propast i bar jedna strana će sigurno patiti. Pre ili kasnije, kraći ili duži vremenski period. 
Svaka osoba zaslužuje ljubav i treba da je i doživi, oseti, ali da bi se to desilo ljubav treba malo i podržati. Ljubav treba izgrađivati i negovati.
1 Ž. Trebješanin, Rečnik psihologije. Stubovi kulture. Beograd; 2008.
