Ljubav u današnje vreme mnogima predstavlja nedosanjan san. Kada se spomenu partnerski odnosi većina pomisli na igru kojoj kraja nema. Igranka bez prestanka, što bi rekao naš narod. Mnogi kažu da se osećaju zaglavljeno u svojoj vezi. I žene i muškarci u svoju vezu gledaju iz svog mesta i sa svojim iskustvom. Pri tome, potpuno su nespremni da bilo šta investiraju u istu tu vezu, za koju tvrde da se bore i da im je stalo do nje (veze).
Kako pronaći ljubav u današnje vreme? Ko je u pravu u vezi? Kako pronaći pravog partnera? Kako ga zadržati? Kako da znate da je uopšte pravi? Kako da prestanete da preispitujete svoju krivicu kada vas partner napusti? Da li postoji tamna strana najdubljih i najlepših osećanja? Sve su ovo pitanja koja su u nekom trenutku života svakoga od nas mučila. Ovoga puta pokušaću da odgovorim na ova i još neka druga pitanja.
Ljubav u partnerskim odnosima
“Ljubav predstavlja emociju, ali i motiv (strast, potrebu, težnju), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću.
Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i strasnu želju da odnosi budu što prisniji.”
Trebješanin Ž. Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture; 2008
Često u praksi čujem komentar: “Ona (misli se na drugaricu, prim. aut.) je tako dobra u ljubavi!”
Ne retko, i sebe sam pitala postoje li osobe koje su, jednostavno, dobre u ljubavi. Da li postoje osobe, kojima ostvarivanje partnerskih odnosa ide od ruke, glatko? A onda krene sledeće pitanje: “Pa čekaj, ako je neko tako dobar u partnerskim odnosima, zašto se onda ne zadržava u istim? Čemu ta šetnja?”
Ono što sigurno, prečesto zanemarimo, je istina da u nekom partnerskom odnosu ne mora, neophodno, da postoji i ljubav. Čak naprotiv, često je nema. Tako se u terapiji parova ili individualnoj terapji mogu čuti i sledeća pojašnjenja partnerskih odnosa:
- “Mi smo stranci, ali imamo zajedničke momente i dobro se slažemo”
- “Tu sam gde sam i ne vidim bolje rešenje”
- “Strah me nove prevare, ali šta sa decom?! Ja znam šta znači biti dete razvedenih roditelja?
- “Zaista sam mislila da je ljubav stalni kompromis!”
- “Lepo mi je sa njim. Mirno. Ali ja ne znam šta mi treba!”
Istina o partnerskim odnosima
Ne mogu reći da ljubav u partnerskim odnosima u nekim slučajevima ne predstavlja tamnu stranu najdubljih i istovremeno najlepših osećanja. Bez želje da bilo koga odvraćam od pokušaja da doživi i oseti ljubav, naprotiv, ovaj tekst pišem kao podršku svima koji tragaju za ljubavlju da je brže ugledaju. Oni koji je nisu ni osetili da budu podržani da se što pre daju u potragu. Izazovi za partnerske odnose su veliki i svakodnevni. Ovih dana, u vreme #covid_19, mnogi partnerski odnosi i ljubavi su u velikom iskušenju.
Tip emocionalnog vezivanja (sigurni, preokupirani, ignorišući) značajno utiče na ponašanje osobe u nekoj vezi. I opet da podsetim, svima nam treba ljubav i pažnja. Ne postoji osoba koja uživa da bude sama i koja nije poželela da bude voljena, pažena, mažena, poštovana, saslušana. Koji model ponašanja ćemo kreirati zavisi od onoga što smo videli i iskusili u primarnoj porodici. Prema tome, možemo poželeti da model naših predaka ponovimo ili potpuno negiramo i uradimo sve suprotno. Neko će i u partnerskim odnosima gledati da bude “dobro i vredno hvale dete”, pa će poslušati svaki savet svojih roditelja. Čak i po cenu da se ne oseća prijatno u onome u čemu živi i postoji. Naročito ne prija način na koji se pojavljuje pred partnerom i u partnerskoj vezi.
Mladi i ljubav & partnerski odnosi
Sve je veći broj mladih koji se ne snalaze (najblaže rečeno) u svojim partnerskim odnosima. Ono što mene lično kao terapeuta, lekara i partnerku, zabrinjava su ekstremni stavovi koje današnje generacije imaju po pitanju ljubavi i partnerskih odnosa. Ti stavovi su vrlo rigidni, od odluke da je najbolje i najsigurnije živeti sam ili sama, do potpunog davanja, bez ikakvih granica u svojoj partnerskoj vezi, samo da se ne bude sam, tj. sama.
Kontrola vaših osećanja u cilju prevencije od povređenosti, patnje i bola, podjednako kao i bezuslovno davanje, pružanje, neće vam obezbediti ni ljubav, ni stabilnu vezu, a najmanje vašu ispunjenost, zadovoljstvo i sreću.
Strah od samoće, potpuno mi je razumljiv. Mogu reći da je realan. Zašto? Današnja deca prečesto su naučena da im sve bude “na tacni” obezbeđeno. Deca su bila, i još uvek su, prezaštićena. Tako zaštićena, “kako nikada ne bi bila u mogućnosti da osete” ono što su im roditelji osetili ili doživeli u njihovom uzrastu, deca/adolescenti gube, ne jasne, nego bilo kakve granice prema drugim osobama. Jednostavno, ne znaju šta znači “NE”, nepoznat im je osećaj da budu odbijena, nisu u mogućnosti da se nose sa porazom. Iz tih mesta, mnoga mlada bića pristaju na sve i pokušavaju sve. Razumljivo, veliku ulogu igra i današnji sistem vrednosti u društvu i ono što se mladima nudi kao parametar uspeha.
Kako na prvi sastanak?
Čari prvog sastanka se uvek pamte. One vibracije, toplota, uzbuđenje… Teško je to zaboraviti. Obavezna pitanja:
- Šta obući?
- O čemu pričati?
- Kako se ponašati?
Sve to sa samo jednim ciljem – obezbediti novi – drugi susret.
I opet, za kraj, ide pitanje: A šta ako… Šta ako se priča ponovi? Kako ću, ako mu/joj se ne svidim? Da li ću uspeti da se izvučem, ako mi se ne svidi? A možda se uopšte ne pojavi?
I tako, pre bilo kakve priče, mnogi imaju već svoje isprojektovane “opasnosti”. U skladu sa njima pripremaju i “rešenja” problema. Ni problema na vidiku, a još manje potrebe za rešavanjem situacije, ali veoma značajno je kakvu energiju, sa takvim sopstvenim mračenjem, šaljemo potencijalnom partneru. I umesto da, ako ništa, ono bar u rasterećujućem druženju, uživamo, ljudi se pecaju u sopstvenu mrežu.
Normalno, kad od “dejta” ne bude ništa, onda postoji i potvrda da se za sledeći put još ozbiljnije priprema. To je vrzino kolo u koje se sami upletemo. Dok god to ne ugledamo, nećemo biti u mogućnosti da se opustimo i uživamo u vezi, u osobi preko puta vas…
Pravilo No 1 – NE KALKULIŠITE
Pravila dobre i kvalitetne komunikacije manje se odnose na to koju ćete temu odabrati za priču. Ova pravila mnogo više se odnose na osećanje udobnosti u vlastitoj koži, na autentičnosti i na kreiranju polja dobrih vibracija (muzika duše).
Postoje li godine za pravu ljubav?
Duboko verujem da ne postoje. Pa ko ne voli love story sa hepiendom?!
Svako vreme je pravo vreme za kvalitetnu ljubavnu priču.
Važno je da osvestimo da su i ljubavi u različitim uzrasnim dobima različite. Osobe koje svoju sadašnju ljubav ili emocije kontinuirano upoređuju sa nekom velikom ljubavnom pričom iz mladosti ne žive u sadašnjem trenutku. Vrlo jednostavno, saberite koliko je godina, da ne kažem (za neke) decenija prošlo, šta ste od tada do danas preživeli i proživeli, pa onda pogledajte koliko je realno da sadašnjeg partnera upoređujete sa bivšim.
Kako da pronađete pravu osobu za vas?
Pravilo je lako – koliko i kako dajete, toliko i tako će vam se i vratiti. Ne postoje tu pravila i kalkulacije. Vaša ideja da ste uspeli nekoga da izmanipulišete, sigurno će vam se “obiti o glavu”. Kad tad.
Ako želite da privučete pravu osobu, neophodno je da i vi budete prava osoba. Prvo za sebe. Šta to znači? Ostanite sa sobom. Pogledajte u sebe. Zapitajte se šta zaista želite? Šta vam zaista treba u ovom trenutku?
Ako uviđate da vam se ista priča ponavlja i da vam ta priča ne prija, pa onda je vreme da počnete da radite na sebi. Svaki propušteni trenutak je izgubljeno kvalitetno vreme za vas. Pronaći pravu osobu za sebe veliki je izazov i značajna odluka, naročito ako je to osoba sa kojom ćete provesti ostatak života.
I ne zaboravite:
Ljubav je najozbiljniji oblik “bolesti” zavisnosti. Takođe je i jedinstven oblik – ne treba ga lečiti, već negovati za dobrobit sopstvenog psihofizičkog zdravlja.
Ako želite da dobijate svakodnevne savete o ličnom rastu i razvoju, kao i o ljubavi i vezama, pratite me na @psihoterapija.dr_cirkovic na Instagramu ili me pratite na FB stranici @Psihoterapeut.co.rs
