“U današnje vreme geštalt psihoterapija je prevazišla granice psihoterapije i rado se postavlja kao prava egzistencijalna filozofija, “umetnost življenja” u autentičnom kontaktu”, kaže za geštalt psihoterapiju Serž Žinžer, osnivač Pariske škole geštalt terapije.
U ovom tekstu, obzirom na brojna pitanja koja dobijam, potrudiću se da vam što više približim pojam geštalt psihoterapije i da odgovorim na vaša pitanja: šta je geštalt psihoterapija, kome je namenjena geštalt psihoterapija, kako radi geštalt psihoterapeut, koji su osnovni elementi rada geštalt terapeuta, itd.
1. Šta je geštalt?
Geštalt je nemačka reč i prevodi se našom rečju “forma”. Znači, možemo reći da je geštalt teorija = teorija forme. Glagol gestalten znači “uobličiti, strukturirati”. U skladu sa tim možemo reći da geštalt predstavlja celinu, strukturu. Geštalt je celovita figura koja za nas ima smisao (Žinžer, 2010.).
U svemu što posmatramo i sve što posmatramo i živimo postoje figure – delovi neke celine i ta celina, koju smeštamo u širi kontekst. Tako ćete često od geštalt terapeuta čuti: “Izmakni se i pogledaj.”
Zašto to kažemo i šta to znači? Zamislimo da dolazite na terapiju vidno uznemireni, napeti, sa nekim fizičkim tegobama (glavobolja, aritmija, otežano disanje, ukočenost, i sl.). Terapeutu ispričate da se loše osećate, jer niko ne vidi vaš trud i zalaganje, pa vas nagrade i pohvale nadređenih mimoilaze, a tamo neki….
Terapeut može da vas pita da razmislite šta je tu vaše i da vas zamoli da se iz tog polja i energije odmaknete i sa odstojanja pogledate kako se to vama dešava…
Šta to znači? Vaš stav na dešavanja na radnom mestu, samo se jedna karika, jedan deo šire slike, celine. To vam je fantastično mesto za početak rada na sebi:
- Da li vam je poznato to osećanje neviđenosti?
- Da li vam se to često dešava?
- Kako vam se to dešava?
Eto šire slike od osećanja besa što vaš trud nije tog momenta vrednovan kako vi mislite da je trebalo da bude.“Gledano iz takve celovite, “holističke” perspektive, geštalt terapija teži ka održavanu i razvijanju ravnoteže i dobrog stanja celog organizma, a ne “ozdravljenju” niti “lečenju”, o kakvoj god poteškoći da je reč”, reči su Serž Žinžera u svom delu “Geštalt terapija: Umetnost kontakta”.
2. Šta je Geštalt psihoterapija?
Geštalt psihoterapija usmerena je na svesnost o tome što se dešava ovde i sada (Berger, 1980.). Ta svesnost omogućava nam da delujemo u skladu sa svojim autentičnim potrebama. Na taj način izbegavamo sukobe unutar sopstvene ličnosti. Ti sukobi se inače vide kroz različite neurotske i psihosomatske simptome (npr. strah, anksioznost, depresiju).
Svesnost je pojam kojom je Perls (smatra se osnivačem geštalt psihoterapije) označavao i definisao geštalt. Perls je verovao da ljudi mogu sami birati i usmeravati svoj lični rast i razvoj (Pearls, 1973.). To znači da svesnost možemo pojačavati, širiti polje svesnosti.
Cilj geštalt terapije je jačanje pacijentovog samopouzdanja, do okretanja pacijenta od podrške u okolini do podrške u samom sebi (znam da vam ovo češto ponavljam, ali ću to i dalje činiti zbog značaja za vaš lični rast i razvoj). Po Perlsovim rečima geštalt terapija je doživljena, a ne verbalna ili interpretativna terapija. Čovek se u geštalt terapiji smatra zdravim sve dotle dok je u kontaktu sa samim sobom, svojom okolinom i odnosima između sebe i okoline.
U toku terapije pacijenti uče da koriste svesnost u funkcionisanju svog organizma kao celine. Oni se uče usmeravati svoju svesnost i na taj način otkrivaju šta jeste, a ne šta bi trebalo da bude. Pacijenti uče kako da veruju sebi samima i veruju sami sebi (Clarkson i Mackewn, 1993.).
U odnosu pacijenta i terapeuta u geštalt terapiji postoji sledeći fenomenološki stav:
Terapeut treba da uđe u fenomenološki svet pacijenta i zajedno s njim treba da doživi njegovo viđenje i njegovo stanovište.
Takav pristup zahteva blizak odnos s pacijentom, ali i deljenje osećanja sa pacijentom, a ne uzdržan stav – objektivan stav, kakav je zastupala psihoanalitička ortodoksna teorija i praksa (Perls,1973.).
Kroz usmeravanje pažnje na sadašnje, trenutno doživljavanje, nerešeni konflikti, prema geštalt teoriji i praksi, izbijaju na površinu i rešavaju se. To se ne može postići diskusijom o prošlosti ili nebitnim aspektima sadašnjosti.
U skladu sa osnovnim ciljem geštalt terapije (promena podrške u okolini za podršku samom sebi) geštalt terapeuti ne pružaju pacijentu “pomoć” kroz savete i instrukcije. Na taj način bi pružili svoje odgovore i svoju svesnost.
Cilj je da svaki čovek traži i nađe svoje odgovore, jer će jedino tako sam određivati svoj put (Pearls, 1973.).
U geštalt terapiji nastoji se da pacijent u što većoj meri i sam sprovodi svoju terapiju dok je terapeut promatrač, komentator i vodič terapijskog procesa. Do interpretacije treba da dođe sam pacijent. On na taj način postiže svoju svesnost, a time se prihvata odgovornost za vlastito ponašanje.
3. Kome je namenjena Geštalt psihoterapija?
Ne postoji ciljna grupa niti uzrasna dob kojima bi geštalt psihološka podrška bila isključivo namenjena. Geštalt psihoterapija ima širok dijapazon delovanja.
Geštalt psihoterapija može biti individualna i grupna. Geštalt možemo uspešno primeniti u radu sa decom i adolescentima, kao i u porodičnoj psihoterapiji.
Geštalt u organizacijama je poseban pravac, koji obezbeđuje poboljšanje kontakta i međuljudskih odnosa, rešavanja sukoba, podsticanje kreativnosti, a zbog svega navedenog i bolju efektivnost i efikasnost firme.
Geštalt psihoterapija namenjena je osobama:
- anksioznim
- depresivnim
- histeričnim
- fobičnim
- opsesivnim
- suicidalnim
- graničnim poremećajima ličnosti, itd.
Geštalt psihoterapija nije namenjena samo za rad sa osobama koje imaju određene mentalne poremećaje i bolesti, već i osobama koje su suočene sa teškim životnim situacijama:
- gubitak bliske osobe
- gubitak posla
- razvodi
- samoća
- rasejanost
- sukobi
- stres
- sindrom sagoravanja na poslu
- umor, itd.
Ciljana geštalt terapija je specifična metoda rada u geštaltu – vremenski je ograničena. U razvijenim zemljama na ciljanu terapiju (Brief Gestalt Therapy) budu upućene osobe od strane ordinirajućeg lekara ili ih firma pošalje, nekada i osiguravajuće društvo.
Osoba dolazi na terapiju sa konkretnim problemom koji u tom kratkom roku (6 seansi) treba da bude saniran. U mom iskustvu u svakodnevnom radu u ordinaciji, ova vrsta primene geštalt psihoterapije, izuzetno se dobro pokazala kod:
- pacijenata koji se pripremaju za neku hiruršku intervenciju
- pacijenata koji prolaze određene metode terapije (hemioterapija, terapija zračenjem, i sl.)
- priprema pred porođaj
- priprema za dolazak bebe u porodicu
- polazak dece u predškolske i školske ustanove
- priprema za procedure vantelesne oplodnje, itd.
Sistemske konstelacije (poredak ljubavi ili order), je alternativna metoda u geštalt psihoterapiji. Veoma kompleksna i sadržanja metoda rada.
Ja imam još jedan razlog što se malo duže zadržavam na ovoj, alternativnoj metodi u psihoterapiji. Bitno mi je istaknem značaj u geštalt psihološkoj podršci pacijenta obolelih od akutnih ili teških hroničnih bolesti i karcinoma.
Cilj sistemskih konstelacija kod bolesnih je da im da uvid u dinamiku procesa, pomogne postupak osvešćivanja i okretanja ka podršci samom sebi. Najbitnije kod postojanja sistemskih kostelacija u medicini je potvrđivanje davno dokazane istine da lekar ne leči. Uloga lekara je da obezbedi (stvori) uslove za pacijentovo samoisceljenje.
Transgeneracijske veze i energija koja se prenosi s jedne na drugu generaciju, u psihoterapiji poznato kao porodična dinamika procesa su nešto u šta duboko verujem i čemu polažem posebnu pažnju. To su podaci koje jako obzirno i polako skupljam od pacijenata. Pacijentima nekada i nije baš potpuno jasno zašto mi je to bitno ili zašto tako dugo razgovaramo u slučajevima “običnih” pregleda.
Geštalt u organizacijama u novije vreme dobija sve više na značaju. Pariska škola geštalt terapije, odnosno njeni predstavnici su odigrali značajnu ulogu u uvođenju geštalt psihoterapije u firme i organizacije. Kursevi koji su organizovali bili su usmereni na ciklus kontakta i njegove prekide, na verbalnu i neverbalnu komunikaciju, “polaritete” u ponašanju, itd. Velika razlika se videla u povećanoj motivisanosti osoblja, koja se ogledala u svakom segmentu rada i organizacije kompanija u kojima su zaposleni.
4. Principi Geštalt psihoterapije
Osnovni princip geštalt psihoterapije je holistički pristup čoveku.
Kada je reč o dinamici promena u terapijskom procesu treba imati na umu elemente tih istih promena (Lidija Pecotić, 2014.). Ti elementi ne odnose se samo na osobu sa kojom radi psihoterapeut. Elementi promene u terapijskom procesu odnose se i na terapeuta. Odnose se i na odnos koji se usposatvlja između terapeuta i pacijenta. Ne smemo zanemariti ni nespecifične faktore: sredinu u kojoj se radi, elemente te sredine, sociološke faktore, društveno-političku, kao i ekononsku situaciju, itd.
Principi elemenata dinamike promene:
- Organizmička samoregulacija
Ovaj koncept originalno postoji da objasni promene između polja i odnosa sredine. Unutrašnji princip je tu u nama i tera nas da rastemo i izrastemo. Ovaj aspekt organizmičke samoregulacije kreira istu stvar i u grupi pri grupnom radu, ali i šire u kolektivu, baš kao i u individualnom radu.
- Kreativna adaptacija
Adaptiramo se na nešto što je tu, što je u polju, što je u nama. Deo koji se tiče kreativnosti odnosi se na postojanje, a ne na bivanje. Ovde je značajno naglasiti postojanje dva fenomena:
- Onaj fenomen koji je ranije kreiran želi da ostane
- Onaj fenomen koji tek nastaje želi da bude.
Jedan fenom se opire promeni, a drugi je želi i podržava promenu. U radu sa pacijentom terapeut treba da stoji na onome što nastaje i da “gura” promenu. Pri tome, terapeut se ne sme zavesti novoformiranom promenom kod pacijenta, a da ne podrži ono postojeće, ono što jeste (Pecotić, 2015.).
- Paradoksalna teorija promene
Promena nastaje kada čovek postaje ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije (Pecotić, 2015.). To znači da pacijenta terapeut treba da vodi tako da se usmeri na aspekt sadašnjeg iskustva koje želi da promeni, umesto da se trudi da promeni sebe. Terapeut uči pacijenta da postane eksplicitan, da izgovara, da oseća, da da reči onome što jeste. Paradoks se ogleda u tome što pacijent treba da odustane od napora, pokušaja da se promeni, da bi se promenio.
- Dijalog
Dijalog se može dogoditi kada drugu osobu prestanemo promatrati kao „ono“, odnosno kao objekt koji zadovoljava ili ne zadovoljava neku našu potrebu. Dijalog se dešava kada pristupimo pacijentu kao osobi koja poput nas poseduje svoj svet, svoje vrednosti, potencijale i ograničenja.
Svaki dijalog započinje prepoznavanjem:
- sebe
- drugoga
- mogućnosti odnosa izmedu dva ljudska bića koja polaze od različite lične priče. Prepoznavanjem odnosa dva bića različitih očekivanja, razmišljanja, stavova.
Ukoliko su obe osobe na to spremne, kroz promenu i kreativnu integraciju razlika i sličnosti, između JA i TI otvara se prostor za iscjeljujući razvoj jedne i druge osobe.
- Teorija polja
U geštalt terapiji pacijenti nas zanimaju u kontekstu svoga okruženja. Istovremeno pazimo da:
- Nikoga na bilo koji način ne izolujemo, jer je svako deo nekog polja
- Da ga ne sjedinimo sa celokupnom situacijom, jer je svako poseban, svako je individua za sebe (ovo je, za mene, u medicini i radu lekara jako bitno ne smetnuti sa uma).
- Svesnost
Svesnost je vezana za prostor i simultanost. Mi koristimo naše telo da osvestimo kako i šta. Određeni smo prostorom i što više imamo slobode bolje ćemo osvestiti to što treba da ugledamo. Vreme možemo da odredimo kroz neke posledice, tako da svest izgleda kao širi pojam čija je svesnost jedna forma (Pecotić, 2015.).
Terapeut se bavi procesima svesnosti, koji su u stvari oblik iskustva vezan za iskustvo dodira sa sopstvenim osećajem u sadašnjem trenutku:
- Dodir sa onim što jeste
- Kako to činimo
- Zašto
- Šta osećamo vezano za sadašnji trenutak
- Kako to činimo vezano za sada i ovde.
Svesnost je uvek tu, prati sve naše korake i mi se pozivamo na svesnost onda kad ona zastane. Svesnost je podeljena na zone:
- Unutrašnju (svesnost u ovoj zoni je usmerena na naš unutrašnji proces)
- Spoljašnju (podrazumeva svesnost sa spoljašnjim svetom i vezana je za kontakt funkcije)
- Središnju (ovo je zona misli, fantazija, zamišljanja, anticipacija, izbora).
5. Kako funkcioniše Geštalt psihoterapija?
Ono što je kod geštalt psihoterapije privlačno i interesantno to su njene tehnike. Te tehnike omogućavaju vrlo brzo ulaženje u osnovu problematiku. Na taj način pacijentu se obezbeđuje:
- Sagledavanje svoje pozicije
- Svojih otpora koji se javljaju u toj poziciji
- Pronalaženje mogućih izlaza tj. načina sagledavanja, osvešćivanja problema.
Terapijski postupak u geštalt terapiji nije usmeren na sadržaj – “problem” zbog kojeg se javlja pacijent. On je usmeren na procese pomoću kojih pacijent održava svoju konfuznost, konflikte ili anksioznost.
Terapeut obraća pažnju na način izlaganja pacijenta, gestove i telesne znakove. Rešenje problema nije moguće dati, prema geštalt terapiji. Zato razgovorom o problemu, uočavanjem shema po kojima se pacijent ponaša, ugledavanje i osvešćivanje istih, omogućava da pacijent doživi, oseti, iskaže ili učini nešto drugo što će omogućiti završetak te nezavršene stvari (priče, posla), tj. upotpunjavanje geštalta, a to indirektno znači i “rešavanje” problema (tako to pacijenti/klijenti verbalizuju), oslobađanje od napetosti i nezadovoljstva.
Geštalt terapija od metoda i tehnika najviše koristi dijalog kojim se osvešćuje unutrašnji konflikt, a tu je važno spomenuti vežbe kao što su:
- Igre dijaloga
- Igre projekcije
- Eksperiment usmerene svesnosti
- Korišćenje fantazije putem verbalnih iskaza, crteža, gline, vode, peska
- Pričanje bajki (Vidanović, 2003.).
Prema mišljenju iskusnih terapeuta prazna stolica je najpopularnija i najčešće korišćena tehnika u geštalt terapiji. Vrlo važan je i govor tela (telesni procesi). Iz tog razloga se pacijenti upozoravaju da obrate pažnju na vlastito mrštenje ili napetost facijalnih mišića, stav (držanje) tela i prisutnost “životnosti” u pojedinim delovima tela, dok govore o temama za koje misle da su za njih važne. U cilju osvešćivanja pacijent se može i zamoliti da pojača tu svoju telesnu manifestaciju ili pokret. Na demonstrirani način pacijenti često otkrivaju da govor tela pokazuje osećaje (istine) čije su postojanje poricali.
Geštalt psihoterapija upravo ima ulogu u tome da pronađe i uspostavi vezu između poricanog, nepriznatog i trenutnog pokreta i trenutnih potreba. Samo tada donose se, možda ne najbolje (najbezbolnije, najlagodnije), ali sigurno najadekvatnije odluke za dati trenutak.
Eksperiment je u geštalt psihoterapiji u svakodnevnom radu terapeuta od izuzetnog značaja. Terapeut vodi pacijenta da proba, da oseti, da doživi nešto o čemu u realnom životu i sadašnjem vremenu, možda razmišljaju i fantaziraju. Nikada se ne usude, ne osnaže sami, da želje i realizuju, jer introjekti usvojeni u detinjstvu su moćni putokazi kako je ispravno i kako treba.
Pored navedenih tehnika rada, postoje i mnoge druge, između kojih bi izdvojila i dirigovano ponašanje, fantazije, tumačenje snova. O svakoj od ovih metoda može se napisati bar posebno poglavlje.
6. Geštalt psihoterapeut – doktor ili kouč?
Geštalt psihoterapeut nije niti doktor niti kouč. Po pravilniku EAGT (Evropska asocijacija za geštalt terapiju) postoje profesije koje mogu dobiti licencu geštalt psihoterapeuta i legalno se baviti geštalt psihoterapijom. Obrazovni nivo sa kojim neko može otpočeti edukaciju za geštalt psihoterapeuta odgovara osnovnim studijama visokog obrazovanja (psihologija, pedagogija, medicina, stručna diploma iz medicinske i psihosocijalne struke). Određena lična zrelost i stabilno psihičko zdravlje se naravno podrazumevaju. Šta sve radi geštalt psihoterapeut detaljno sam objasnila u poglavlju gde sam pisala kome je namenjena geštalt psihoterapija.
Značajno mi je da vam podvučem da geštalt psihoterapeut može od vas zahtevati da posetite psihijatra, radi ordiniranja terapije, ali da vam ne sme ordinirati lekove ukoliko nije i sam lekar. Ja i u takvim situacijama tražim od pacijenta da poseti drugog lekara radi drugog mišljenje i ordiniranja terapije. Mislim da se tako obezbeđuje objektivnost u radu.
Kao lekar (sa 20 godina iskustva) imam privilegiju da mogu da pokrijem u psihoterapeutskom radu veoma važno polje i mnogo uzrasnih kategorija (od dece do odraslih) – pacijente sa fizičkim bolestima. Ozbiljna kategorija pacijenata koja je kod nas i zanemarena ili bar nedovoljno favorizovana.
7. Vežbe u Geštalt psihoterapiji
Geštalt psihoterapija kao pravac ne daje rešenja problema, do njih je neophodno da dođe sam pacijent. Ono što nam je značajno je da se pojača svesnost pacijenta sa kojim radimo. Ja obično kažem pacijentima da sebi postave jednostavna pitanja:
- Šta je ovde moje?
- Kako ja u ovome učestvujem?
- Kako se osećam sa tim u sada i ovde?
Ovo su pitanja koja na dnevnom nivou održavaju svesnost pacijenta. Pitanja koja angažuju aktivno prisustvo pacijenta u svakodnevnim dnevnim aktivnostima.
Zaključak
Geštalt psihoterapija je namenjena svim uzrastima i kategorijama. Odlično se pokazala bez obzira da li je vaša potreba da lično i profesionalno rastete i razvijate se ili se nekog drugog razloga (fizičke bolesti, psihičkih ili emocionalnih problema) javljate na geštalt psihoterapiju.
Geštalt nas kontinuirano motiviše da upoznajemo sebe i svoje najtananije delove duše, menjajući se i razvijajuću u skladu sa godinama i životnim prilikama u kojima se nalazimo.
Autor: Mr. sci. dr Olivera M. Ćirković, MA, EAGT
Izvor: Ćirković O. Tražim lek i nailazim na samu sebe. Zemun: Riznica; 2018.
