Svakodnevno, na radnom mestu, od prijatelja, članova porodice čujemo kako su depresivni, „malo danas“. Eto tako, loše su spavali, čuli su neku vest koja ih je potresla, i slično, uglavnom, lako koristimo reč depresija da iskažemo našu trenutnu tugu ili neraspoloženje. A šta je zaista depresija? Koji su simptomi? Kako i kada se javlja? Kako do leka…..
Reč depresija potiče od latinske reči depressio (od deprimere) što znači potisnuti, pritisnuti, potlačiti ili udubiti. Samo značenje reči govori nam kako se osoba sa ovom dijagnozom oseća. Kažem dijagnozom, jer smo negde, nekako, svakodnevno zloupotrebljavajući naziv psihijatrijske bolesti, izgubili iz vida da je depresija u psihijatriji patološko stanje, koje kao takvo nedvosmisleno definišu i klasifikuju dve (u psihijatriji i psihoterapiji) najeminentnije organizacije: Svetska zdravstvena organizacija u MKB10 (Međunarodnoj klasifikaciji bolesti) i Američka psihijatrijska asocijacija (APA) – DSM-IV.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije depresija će do 2020. godine postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajući samo žensku populaciju, zdravstveni problem broj 1!
Rezultat jedne američke studije, koja je sprovedena u 80 zemalja sveta, a u kojoj je učestvovalo preko 2.000 000 osoba, utvrđeno je da se od 40. godine raspoloženje značajno menja, ali na gore, na mračnije (adolescenti koji mi dolaze na terapiju često koriste rečenicu: “Ma keva nešto samo mrači!”). U navedenom istraživanju dobijeno je da između 40. i 44. godine nastupa period kada su osobe izuzetno ranjive i nesrećne (istraživanje su vodili istraživači s koledža Vorvik i Dartmu). Znači, rizik je najveći u srednjem dobu i nema određene “rizične” grupe koja je osetljivija za razboljevanje. Podjednako oboljevaju i muškarci i žene, siromašni, kako i bogati, oni sa partnerima, kao i oni bez njih, osobe koje su se ostvarile kao roditelji, ali i one koje to nisu.
Ono što treba znati je da je depresija više od obične tuge. Depresija je bolest, ozbiljan duševni poremećaj koji obavezno treba da se leči. Tuga nam je svima svojstvena i nije bolesno, niti neuobičajeno biti tužan. U depresiji se gube granice selfa, ego funkcija, a organizam polako isključuje aktivosti (gubi se ko sam, šta hoću, šta činim, šta želim…). Bitno je da se depresija prepozna, da ne promakne, jer nelečena postaje ozbiljan problem, koji pogoršava situaciju i na profesionalnom i na ličnom, porodičnom planu. Depresija je bolest sa ne baš beznačajnom smrtnošću.
Depresija je kada osoba ima problem da svakodnevno funkcioniše, odlazi na posao, komunicira, druži se, ako ima problema sa spavanjem, ako ništa ne može da je oraspoloži, ako je konstantno umorna, bezvoljna, ravnodušna na sva dešavanja, ako je došlo do promene apetita (pojačan ili smanjen), smanjeno interesovanje za seks. Depresivni pacijenti često daju podatak da i pored prevelike tuge i patnje koju osećaju nisu u stanju da zaplaču. Depresija je vrlo često praćena uznemirenošću, anksioznošću. Neretko, depresivni pacijenti znaju svoju tugu da “utope” u alkohol.
I za kraj kada kažete za sebe ili druge etiketirate kao depresivne dobro razmislite o svojim rečima, jer ukoliko je to tačno, onda vam treba stručna, profesionalna pomoć.
Autor: Dr Olivera M. Ćirković, geštalt psihoterapeut, specijalista pedijatrije
Izvor: Munjiza M. Psihopatologija svakodnevnog života. Službeni glasnik. Beograd, 2015.
