Korona virus nije samo uzrokovao strah od infekcije sa COVID_19 i mogućih posledica. Nažalost, vanredno stanje i panika koja je nastala uvođenjem istog, stres koji je to prouzrokovalo, učinili su da smo, svakodnevno, svedoci nekog vida agresije.
Koji su uzroci agresivnog ponašanja? Kako da se ponašamo? Kako da pomognemo agresivnoj osobi? Ovo su pitanja, na koja ću danas pokušati da vam odgovorim.
Šta je agresivno ponašanje?
“Agresija – postupak kojim se namerno ili nenamerno, nekom objektu (osobi, živom biću ili predmetu) nanosi povreda (fizička, psihička ili moralna), odnosno šteta, ili se objekat uništava.”
Žarko Trebješanin, Rečnik psihologije
Ljutnja i agresija mogu se pojaviti bez obzira da li osoba ima komorbidni mentalni sklop ili određene promene (patologiju) u psihičkom statusu. Znači, u situacijama teške krize, pritiska, kontinuiranog stresa, straha, bes, ljutnja i agresija mogu se manifestovati i kod osoba čije je zdravstveno stanje (psihičko) bilo do pojave COVID_19 savršeno. Generalno, epizode agresije obično pokreću određeni događaji, koji mogu da uključe okolnosti koje su dovele do toga da se osoba oseća ugroženo ili frustrirano.
Šta su uzroci agresivnog ponašanja?
Kada govorimo o agresivnom ponašanju, važno je da shvatimo da su:
Uzroci unutrašnji ili spoljašnji i da osoba nad njima nema nikakvu kontrolu.
U vreme korona virusa i vanrednog stanja, u kome se evo nalazimo već nedelju dana, policijskog časa, koji se povećava iz dana u dan (našom krivicom, jer ne poštujemo savetovano), uzroci naše ljutnje, besa, uznemirenog i agresivnog ponašanja mogu biti:
- Strah
- Stres
- Anksioznost
- Traumatična iskustva iz prošlosti
- Nedostatak ili osećaj potpunog gubitka lične moći i kontrole
- Nedostatak ili osećaj potpunog gubitka dostojanstva
- Osećaj nepoštovanja
- Osećaj nesigurnosti
- Osećaj izolacije
- Očekivanja koja nisu realna u trenutnoj situaciji
- Okruženje (bez obzira da li se radi o članovima porodice, kolagama, komšijama ili fizičkom okruženju tzv. “u četiri zida”, u bučnim sredinama, i sl.)
- Smanjena komunikacija (nemogućnost da komunicirate kako ste do sada navikli, osobe na koje ste navikli)
- Gubitak dosadašnje svakodnevne rutine življenja
- Oslabljeni mehanizni suočavanja i rešavanja svakodnevnih problema i situacija
- Potreba za ljubavlju, nežnošću.
Uzroka je mnogo. Verujem da svako od nas ina neki svoj, lični uzrok koji je proizveo osećaj vakuuma u kome smo se odjednom našli. Ne što smo se odjednom našli, a nismo mi uzrokovali, već ne znamo ni koliko će trajati. Osim, naravno, informacija koje dobijamo – trajaće….
Ipak, ima u svemu tome i naše odgovornosti. Mnogo smo neozbiljno sve ovo shvatili.
Kako prepoznati agresivnu osobu?
Ne pišem vam slučajno kako da prepoznate agresiju i bes kod vama bliske osobe ili potpuno nepoznate, koju možete da sretnete na ulici, pijaci u radnji. Drugo nam ništa i nije više dostupno. Značajno je da biste znali kako da se ponašate ili da prevenirate takvo ponašanje, ukoliko ste sa takvom osobom u svakodnevnom kontaktu.
Kako vas uvek i savetujem – pratite ponašanje te osobe. Po izgledu, načinu komunikacije, govoru tela, raspoloženju, reakcijama, možete uvideti da se osoba ljuti, da postaje besna.
Tako, ako osoba (na primer dete koje je već 8 dana zatvoreno u stanu) počinje da priča glasno, da psuje, da rečenice budu nejasne, konfuzne, sarkastične, cinične, onda vam je to siguran znak da se bes polako akumulira.
Znake agresije možete pratiti i po fizičkim reakcijama: osoba je uznemirena, nemirna, šeta u krug, ne smiruje se u jednom mestu, nema strpljenja, pokreti su grubi, iznenadni, škrguće zubima, čupka kosu, kopa po licu (dermatilomanija), uporni, anresivni pokušaji da se kontakt očima uspostavi, cupkanje nogama, itd.
Čak i izgled vam treba skrenuti pažnju na osobe koje ključaju. Često srećem u radu sa depresivnim osobama potpunu nezainteresovanost za fizički izgled. U svim stresnim vremenima ti smptomi se mogu pojačati: nezainteresovanost za održavanje lične higijene, uvek ista garderoba, potpuna bezvoljnost za način na koji se garderoba nosi (da li je to lice ili naličje, da li su čarape u paru, da li je zadnja strana obučena napred…).
I na kraju, a izuzetno bitno je pratiti reakcije osoba, da li su: uznemirene, nervozne, uplašene, frustrirane, plačljive, besne, mala deca četo vrište, bez razloga počinju da neutešno plaču, agresivna su prema igračkama…
Najjednostavnije da shvatite šta se dešava sa osobom u kojoj se bes skuplja je da zamislite konzervu nekog pića. Kad promućkate, a zatim pokušate konzervu da otvorite jednostavno celo piće vam pod pritiskom izleti na vas.
Kako se ponašati sa agresivnom osobom?
Prvo i osnovno vam je da zapamtite da uzrok agresije druge osobe NISTE VI!
Ne preslišavajte se da li ste nešto uradili. Ne lupajte glavu ni tražeći odgovor da li ste mogli bolje. Jednostavno, nikada neće biti dovoljno dobro. Zato to i nije vaše. A šta možete da uradite?
Budite mirni i pristojni, staloženi. Okrenite se ka sebi i svojim osećanjima. Podsetite sebe da niste vi krivi. Ukoliko se radi o bliskoj osobi, pokušajte da razgovarate, da podeli sa vama svoja osećanja. Radite to polako, nikako napadno, preplavljujuće, insistirajući. Postavljajte otvorena, direktna pitanja. Pre toga osobi priznajte da vam taj ton ili reči nisu prijale, da su vas povredile, uplašile. Nemojte dozvoliti da se ostali prisutni podsmevaju ili, još gore, da provociraju besnu osobu.
U ovom slučaju govorim vam o verbalnim izlivima besa. Nikako ne trebamo zanemariti da osobe mogu postati i fizički nasilne. Naročito u slučaju da su konzumirale alkohol ili narkotike. U tim situacijama neophodno vam je da se fizički distancirate i naravno obratite se za pomoć. Nije normalno, koliko je god nenormalna situacija, da se bilo ko fizički iživljava nad drugom osobom ili životinjom.
Značajno je i da znate šta ne treba činiti. Tako, nikako nemojte besnu osobu:
Provocirati, izazivati. Nemojte da vam govor tela, pogled ili ton bude preteći. Ne koristite reči ili fraze za koje znate da mogu iznervirati osobu. Nemojte ni negirati ili nipodaštavati besnu osobu. U komunikaciji joj ne okrećite leđa.
U psihologiji su poznate faze agresije. U skladu sa njima se i sprovode mere smirivanja osobe. Postoji 5 osnovnih faza:
- Inicijalna faza (kada postoji neki okidač)
- Faza eskalacije
- Faza krize
- Faza oporavka
- Post-oporavak
Vama je značajno da “rizičnu” osobu aktivno pratite. Strah, nemoć, uzmemirenost i sva druga osećanja te osobe uvažite i priznajte. Podelite sa njom kako se vi osećate. Sva osećanja u sadašnjem trenutku su normalna. Do sada smo se sreli sa raznim situacijama, ali nikada do sada nismo imali priliku da se suočimo sa izolacijom ovakvog intenziteta. U danu nam je stao život. Svi treba da se na to naviknemo, da prihvatimo. To nije lako i biće sve teže kako vreme odmiče i kako saznajemo nove, ne baš prijatne vesti.
Očuvati dobro psihofizičko zdravlje, nas i naših najvoljenijih, sada nam je glavni i jedini zadatak.
