Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec.pedijatrije, geštalt psihoterapeut
Depresija kod tinejdžera može imati uticaj (i ostaviti posledice) na skoro svaki aspekt života vašeg deteta. Zato se potrudite da saznate, da razumete i adekvatno primenite sve mere, sve što možete učiniti, uključujući i psihoterapiju i psihijatrijsku podršku, a sve u cilju sprečavanja razvoja i manifestacije depresije u tinejdž uzrastu.
Ne zaboravite – prevencija počinje roditeljskom podrškom!
Depresija u tinejdžerskom uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji uzrokuje konstantni osećaj tuge, usamljenosti, neadekvatnosti i gubitka interesa za bilo kakve aktivnosti. Naravno, kao i kod svih drugih bolesti, ne postoje sigurni načini, protokoli, čijom primenom bi se predupredio nastanak depresije. Ipak, postoje strategije, prema rečima stručnjaka, koje mogu značajno da pomognu i podrže.
PONUDITE BEZUSLOVNU PODRŠKU
Kvalitetan kontakt između roditelja i deteta obezbeđuje bezuslovnu podršku. Snažan odnos roditelj – dete predstavlja meru prevencije i može da pomogne u sprečavanju nastanka depresije. Da bi se izgradio, a još značajnije, izgrađeni pozitivan odnos sa detetom i održao obavezno bi trebalo da:
- Svakodnevno izdvojite vreme za razgovor sa vašim detetom
- Podstaknete svoje dete da manifestuje svoja osećanja
- Podržite svoje dete da izgradi svoj, autentičan odnos prema nečemu ili nekome
- Jasno izražavate pozitivne stavove (hvalite) dela i uspehe sportista, naučnika, muzičara, i sl.
- Bez zadrške hvalite svoje dete za njegova ili njena dostignuća u obrazovanju, muzici, sportu, plesu, humanim aktivnostima, pozitivnim odnosom prema drugima
- Pozitivno odreagujte na svako pozitivno delo vašeg deteta
- Na ljutnju i bes vašeg deteta reagujte umirujuće i podržavajuće, pre nego agresivno (klin se klinom uvek ne izbija).
Ukoliko se vaše dete povlači u sebe, vreme radije provodi u svom svetu, u svojoj sobi, čak i u slučaju da ne komunicirate mnogo, nikako nemojte navaljivati da na silu popravite nešto što je mnogo ranije narušeno. Vaš brižni stav, podržavajući stav, ljubav i pozitivna energija koju emitujete od velikog je značaja za vaše dete. Podržite ih da neguju prijateljstva i tako obezbede socijalnu podršku, tako neophodnu. Pozitivna vršnjačka iskustva i jačanje prijateljskih odnosa mogu sprečiti pojavu depresije. Podstaknite dete da provodi više vremena sa vršnjacima, da se bavi timskim sportovima, da učestvuje u drugim organizovanim manifestacijama i društvenim dešavanjima. Ovakve aktivnosti povećaće samopouzdanje i samopoštovanje vašeg deteta, obezbediće tako neophodnu samopodršku, istovremeno obezbeđujući i šireći mrežu socijalne podrške.
Još nešto, jako bitno – budite svesni godina vašeg deteta, odrastanja, životnih faza u kojima je. Prihvatite da dete ulazi u “lude godine”, da je period zaljubljivanja, zabavljanja, romantičnih i manje romantičnih iskustava pred vašim detetom, ali i pred vama samima. Setite se vas u tim godinama. I ovi periodi i dešavanja koja isti donose mogu biti uzrok pojave simptoma depresije. Deca koja su u svojoj porodici, do trenutka pojave prve simpatije bila centralna figura, koja ne znaju za granice i odbijanja, veoma će teško podneti da budu odbijena od osobe koja im se dopada.
Podstičite bavljenje fizičkim aktivnostima. Nije bitan intenzitet, uspeh, rezultati, bitno je da su deca fizički aktivna i angažovana. Fizičke aktivnosti značajno smanjuju kod tinejdžera simptome depresije ili anksioznosti. Preporučuje se da tinejdžeri provedu jedan sat dnevno u raznim fizičkim aktivnostima, naročito aerobnim (npr. trčanje, plivanje, hodanje, planinarenje, veslanje…).
SAN JE
NEZAMENLJIV
San je takođe jedna od preventivnih mera kada je depresija kod tinejdžera u pitanju. Deca ne smeju vreme provoditi uz noćni program, serije, kompjuter, igrice, društvene mreže. Dobar, čvrst san obezbediće vašem detetu da se tokom dana psihički i fizički oseća dobro i odmorno. U poslednjim studijama dokazano je da deca roditelja koji su praktikovali pravilo da se na spavanje ne ide posle 22h, značajno stabilnija, zdravija i da se simptomi depresije retko javljaju. Upamtite san i depresija idu ruku pod ruku, direktno su zavisne – neispavanost uvodi u depresiju, a deprisija uzrokuje nesanicu.
VREME PROVEDENO UZ MONITORE TREBA PROVERAVATI
Mnoge studije, rađene u novije vreme ukazuju na povezanost vremena provedenog uz monitor, ekran i depresije. Veruje se da vreme provedeno uz monitor ima negativnih efekata, remeteći normalan san, podjednako kao i oduzimajući vreme koje vaše dete može provesti sa vršnjacima uz aktivna dešavanja. Takođe, vrsta i kvalitet odgledanog na TV, telefonu, kompjuteru ima značajnu ulogu u formiranju ličnosti i uticaj na nastajanje ili pojačavanje simptoma patoloških stanja ličnosti. Na kraju, svakodnevno smo svedoci da posećivanje određenih web adresa i društvenih mreža može ne samo uznemiriti tinejdžere već ih i izložiti maltretiranju (tzv. sajber mobingu), vršnjačkom nasilju, i sl. Opet, postoje filmovi, tv serije i emisije koji promovišu idealizovane likove, situacije, stilove života koje tinejdžeri bukvalno upijaju, nesvesni da nisu u mogućnosti da procene realnost situacije. A i kako bi bili kad je “tamo” sve tako lepo, bajkovito, bogato, svi se vole, ljubav i pravda uvek pobeđuju… Ponavljanje situacija, ponavljanje izlaganju navedenih sadržaja, naročito agresivnih i nasilnih može pogoršati i intenzivirati simptome depresije i opšte psihofizičko stanje tinejdžera.
OBEZBEDITE TRETMAN NA VREME
Bitno mi je da naglasim da se skoro svakodnevno suočavam sa situacijom da roditelji nisu na vreme reagovali kako bi prevenirali ovo teško oboljenje. Razlozi za izbegavanje pomoći je njima najbolje znan, ali evo najčešćih: sramota od posete psihijatru, psihologu ili psihoterapeutu, ubeđenost da oni (roditelji) znaju šta rade i to rade najbolje i da “to nije to”, da je “trenutno stanje”, “prolazna faza svakog deteta”, odbijanje (čak i bes i agresija) da se čuje druga osoba (obično je zlonamerna ili ima nešto protiv deteta, a još češće roditelja), nedoslednost u tretmanu (bez obzira da li se radi o psihološkoj podršci ili medikamentoznoj terapiji), itd. Najbolje rezultate je dalo aktivno uključivanje roditelja u tretman i njihov rad na sebi uz stručnu pomoć i podršku. Kada bolest uzme maha, neodgovorno je odgovornost prebacivati na drugu osobu (najčešće psihoterapeuta ili psihijatra), pozivajući ga da donese odluku umesto samih roditelja ili preduzme taj posao da zove hitnu pomoć ili policiju (u trenucima agresije deteta prema sebi ili prema drugima).
Pomoć zatražite čim uočite prve promene u ponašanju svoga deteta. Samo tako možete prevenirati teže i ozbiljnije simptome i posledice istih. Konstantno održavanje tretmana, čak i u situacijama kada se stanje popravilo je od značaja i preporučuje se radi dalje prevencije pojave ili intenziviranja novih simptoma depresije.
Još ću jednom podvući značaj preventivnih programa za porodicu, podjednako individualni kako i rad u grupi. Tokom terapije, psihoterapeut će biti u mogućnosti da vaše dete i vas:
- Nauči neophodno o depresiji kao bolesti današnjice
- Razvije veštine koje će vam pomoći da se nosite sa svakodnevnim stresom mnogo efikasnije nego ste to inače radili
- Nauči vas da komunicirate jedni sa drugima bolje i kvalitetnije, na obostrano zadovoljstvo
- Učini razumljivim i prihvatljivim kakav uticaj na život osobe stres i depresija mogu imati.
Uvek konsultujte pedijatra vašeg deteta ili psihoterapeuta koje su opcije i šta možete učiniti a da da najbolje rezultate za vaše dete.
Korišćeni material: http://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/tween-and-teen-health/in-depth/teen-depression/art
Ćirković M.O. “Tražim lek i nailazim na samu sebe”. Beograd: Riznica. 2017.
