Nije samo značajno u psihoterapiji kako da razumemo snove. Svi sanjamo. Postoji podatak da samo osam minuta posle buđenja 95% sadržaja snova je već zaboravljeno! (S.Žinžer, Geštalt terapija: umetnost kontakta). Mnogo je bitnije kako prilazimo snu.
Ova nedelja posvećena je snovima i onome što sanjamo. Kako da se nosimo sa teškim snovima u vreme izolacije i #COVID_19? Na ovo i druga pitanja, pokušala sam da odgovorim u ovom tekstu.
Kako da razumemo snove koje sanjamo? Postoji li razlika između snova koje imaju muškarci od onih koje sanjaju žene? Kada deca počinju da sanjaju? Kako da razumemo snove koje sanjamo? Šta ako imamo noćne more?
Šta su snovi?
Volim razmišljanja da snovi predstavljaju specifični izraz nesvesnog.
Ako prihvatimo da je svaki element sna deo snevačevog selfa, onda tumačenjem sna ili snova (pošto se nekada dešava da snevač “sanja u epizodama”), osoba može da sazna nešto o sebi. Radom na snovima, snevač može vrlo često da dođe u kontakt sa onim aspektima selfa koji nedostaju. Snevačev self i realni self su različiti. Kao terapeuti, postavljamo pitanje: šta se dešava sa snevačem, kakav mu je ID, kakve su aktivnosti snevača, kakav mu je identitet).
Čovek u proseku sanja oko 20% vremena koje provede spavajući, bez obzira da li se seća ujutru sna ili ne. Tako po nekim proračunima, čovek od 60 godina prespava 20 godina, a u tih 20 godina sanja 4 godine! Ko bi rekao?!
Od čega zavisi šta sanjamo?
Snovi zavise od kvaliteta spavanja. Kvalitet i kvantitet sna određeni su vremenom kada se ide na spavanje, vremenom od odlaska u krevet do usnivanja, brojem i vremenom buđenja tokom sna, vremenom konačnog jutarnjeg buđenja, te učestalošću i trajanjem dnevnog sna.
Nikako ne bi trebalo zanemariti da sve gore navedeno zavisi i od:
- Hrane koju konzumiramo (naročito vremena poslednjeg obroka pre odlaska na spavanje)
- Konzumiranja alkohola i/ili narkotika
- Fizičke i mentalne aktivnosti
- Uzimanja redovne terapije, kofeina i nikotina
- Nivoa i vremena fizičke aktivnosti
- Hroničnih bolesti (kardiovaskularne bolesti, plućne bolesti, Parkinsovova bolest, druge hronične bolesti)
- Psihičkih tegoba i patologija (depresija, anksioznost, manija, hipomanija)
Sve to utiče na kvalitet sna.
I fetus sanja
„Fetus počinje da sanja još tokom života u materici, već od sedmog meseca trudnoće (dakle, pre nego što uopšte poseduje neka svesna pamćenja koja bi trebalo „cenzurisati“ i potisnuti – kao što je Frojd mislio). Novorođenče nastavlja na ovaj način da gradi svoj mozak tokom 60% svog vremena. Trudnice sanjaju duplo više nego žene koje nisu trudne kako bi „pratile“ neurogenezu svoga deteta. Nije isključeno da deo tih snova omogućava nesvesno prenošenje nekih iskustava iz majčinog života, što doprinosi čuvenoj „naslednosti stečenog karaktera“ – koji se ne prenosi putem gena u ćelijskom jezgru, već, moguće je, putem mitohondrija u citoplazmi i uz pomoć ranog registrovanja informacija tokom „paradoksalnog spavanja“ (Žinžer, 1987).
Noćne more
Ne postoje testovi koji bi rutinski dijagnostikovali poremećaj zvani noćne more. Ukoliko postoji poremećaj sna i sanjanja koji prouzrokuje stres ili ne obezbeđuje dovoljno sna možemo govoriti o noćnoj mori kao patološkom poremećaju. Da bi se to dijagnostikovalo lekar treba da bude detaljno upoznat sa istorijom pojavljivanja i simptomima koje pacijent ima. Ta dijagnostika može podrazumevati:
- Pregled, koji podrazumeva fizikalni pregled u cilju identifikovanja kompletnog psihofizičkog stanja pacijenta (to uključuje od internističkog, neurološkog do psihijatrijskog pregleda i konsultacija)
- Proučavanje simptoma, što podrazumeva iscrpne razgovore o simptomima koje pacijent ima u situaciji pojavljivanja noćnih mora. Ovo se uglavnom bazira na opisima i ličnom iskustvu pacijenta
- Porodična anamneza je od ključnog značaja. Podatak o postojanju noćnih mora kod nekog od članova porodice je bitan. U prikupljanje anamnestičkih podataka može se uključiti i vaš partner (ili druga bliska osoba), kao značajan izvor podataka o vašim noćnim morama
- Polisomnografija je istraživanje o noćnom spavanju. To je zapravo ispitivanje koje se sprovodi tokom noći. Ispitivanje koje pomaže da se definišu i preciznije odrede noćne more, ukoliko su noćne more povezane sa drugim poremećajima sna. Tokom noći postave se elektrode koje beleže i snimaju moždane talase, nivo kiseonika u krvi, srčani ritam i ritam disanja, kao i pokrete očne jabučice i noge tokom sna. Takođe, može se pacijent i snimati kako bi se dokumentovalo ponašanje tokom sna.
Da li se sećamo snova?
Postoje osobe koje na terapiji tvrde da ne sanjaju bilo šta. Međutim, to baš i nije tako. Oni se samo ne sećaju svojih snova. Drugi opet kažu na sanjaju uvek u crno – beloj varijanti. Postoje i osobe koje konačan odgovor na neku odluku daju tek nakon što im “u san dođe značajna bliska osoba i posavetuje ih”.
Zanimljiv je podatak da u svim masovnim saobraćajnim nesrećama (avionskim, brodskim, autobuskim) postoji uvek manji broj žrtava nego što je realno prodato karata. Osobe onda daju podatak da su sanjale da ne treba da putuju i da su u poslednjem času odustale. Naravno, ovako nešto bilo bi validno da se osobe ispitaju o razlozima odustajanja pre nego se za nesreću sazna.
Često se mogu naći citati (Izvor: http://www.astrolook.com) istraživanja koje su izvršili francuski neurobiolog J. L. Valatx, specijalista za san, i psihoanaliticar Pol Denis. U tom istraživanju odgovori na pitanje “Da li se sećate svoga sna?” bila su sledeća:
- 21% ispitanika nikada se ne seća svoga sna
- 6% ispitanika se seća svakog jutra
- 12% ispitanika se seća više puta nedeljno
- 60% ispitanika se seća povremeno
- 20% ispitanika nije u stanju da ispriuča svoj najupečatljiviji san
- 32% ispitanika mlađih osoba se seća svojih snova
- 13% ispitanika starijih osoba od 60 godina se seća svojih snova.
Postoji li razlika između muških i ženskih snova?
“Sadržaj ženskih snova obično su događaji u dobro poznatim, zatvorenim prostorima, a muških na nepoznatim mestima, na otvorenom. Muškarci češće sanjaju o grupama ljudi, žene o pojedincima koji su im dobro poznati. U muškim snovima prisutniji su nasilje, seks, fizička aktivnost i uspeh; u ženskim finiji oblici nasilja, više osećaja i verbalnih aktivnosti (Prof. dr Marko Munjuza, Psihopatologija svakodnevnog života).
O čemu najčešće sanjamo
Snovi obično idu uz osobu. Za svakog terapeuta pozadina snevača je važna. A teme? Teme su raznovrsne – od ljubavi, porodice, dece, do strahova, smrti, nesreća.
Rad na snovima u geštalt terapiji
„U geštalt terapiji ne tumačimo snove. Radimo sa njima nešto mnogo zanimljivije. Umesto da ih analiziramo, umesto da vršimo autopsiju sna, mi ga vraćamo u život. To se može postići tako što se ponovo proživi san kao da se u ovom trenutku odvija. Umesto da ga prepričavate kao da je reč o završenoj priči, reaktivirajte ga, odigrajte ga u sadašnjosti kao bi postao deo vas, kako biste zaista bili uključeni u njega (F. Perls).“
Na snovima možemo raditi:
- Bukvalnim tumačenjem
- Psihološkim tumačenjem
- Dijaloškim tumačanjem.
Specifičan jezik snova predstavljaju simboli. I samo uz stručno vođenje treba se upustiti u tumačenje snova, jer snovi nisu samo puki jezik simbola. Snovi poseduju psihički kvalitet, čiju celinu gradi ne samo individualno nesvesno, već i kolektivno i familijarno nesvesno. Tek sagledavanjem te celine, te trijade, možemo doći do istine.
Snovi u vreme #COVID_19
