Autor: Mr sc. dr Olivera M. ĆIRKOVIĆ, MA, EAGT
Kako nastaju otpori kod dece i kako da ih rešimo?
Pitanje od milion dolara, a staro koliko i svet. Profesionalci koji se bave decom kažu: “Dete je u otporu”, dok roditelji sa druge strane kažu da se dete inati, prkosi, ali da će ga naučiti “ko je gazda samo kad im pukne film”. Deke i bake podsećaju roditelje na njihovo ponašanje u istom uzrastu (što opet roditelji, bez zadrške, negiraju). Naravno tu su i samoproklamovani eksperti iz okruženja koji istog časa znaju da u 3 koraka i 10 minuta reše problem (imaju samo problem da to isto primene na svome detetu).
Značajno je razlikovati otpore koji se javljaju tokom razvojnog procesa od otpora koji nastaju roditeljskom greškom u koracima, a što rezultira izvesnim patološkim manifestacijama.
Kada smo govorili o deci, ponašanju, vaspitavanju, uvek sam koristila priliku da podsetim roditelje, kao i one koji će tek to postati, da ne zaborave da će vam deca obavezno dva puta reći “NE”. Dva puta će vam pružiti otpor i to ide normalno u okviru zdravog psihofizičkog rasta i razvoja, tj. odrastanja naših miljenika.
Prvi put ćete se zaista sresti sa otporom u čuvenoj drugoj godini života (transakcioni psihoterapeuti imaju običaj da kažu da tada “nastupa drama druge godine”). A zašto? Do tog uzrasta roditelji vode računa da detetu ne bude hladno, da ne bude mokro, da bude sito. Želje i potrebe deteta identične su željama roditelja. Međutim, kako dete stasava, postaje svesno okruženja, novih detalja, a i impulsi iz okruženja se umnožavaju. Logično, dvogodišnje dete bi sve da proba. E, to baš i ne može. To može biti i opasno. Od načina kako roditelji saopštavaju (uče) dete šta je u redu, a šta ne, kreira se i otpor (jednostavnom logikom – ako mi ne daju ni ne vole me).
Drugi period za čuveno “NE” je vreme puberteta, kada je opet u skladu sa dobom da se bune i suprotstavljaju. Šta treba da bude jasno i deci i roditeljima?
Roditelji od rođenja decu pokušavaju da nauče, da ih usmere, pa i nametnu vlastite želje i stavove. Do jedne mere to je u redu. Roditelji kao stariji, iskusniji, bore se da im deca kroz život prođu što bezbolnije. I oni to rade iz svog mesta, najbolje što znaju. Pitanje je samo da li to prija detetu ili deci, kao i gde je granica, prelaskom koje se rođenom čedu oduzima pravo da bude autentično. Gde je granica kada roditelji počinju da guše, mrače, okupiraju? Gde je granica gde “fiziološki” otpor prerasta u “patološki”? Kada se ona (granica) gubi?
O načinu na koji se obraćate detetu, bez obzira da li ga hvalite ili kudite, što bi naše bake rekle, vodite računa od samog početka. I pohvale i kritike treba da bude po meri, jer čega god da je previše rezultat nam se ne mora svideti. Dete može postati agresivno ili trpeti vršnjačko nasilje, a može postati i anksiozno, depresivno, bez samopouzdanja ili pak narcisoidno.
I baš zbog ove poslednje rečenice opet ću vam naglasiti da način na koji se obraćate detetu je upravo glavna karika koja će vaše dete definisati u životu sviđalo se to vama ili ne.
I ponovo dolazimo do ključne reči – KONTAKT! Kontakt je uvek dvosmeran, pa koliko ste dali, tačno toliko ćete i dobiti. Ovim želim da vam skrenem pažnju na sve češće napade na “internet drogeraše”, kako mi objasni jedna baka pre neki dan.
To su naša deca i to su generacije milenijalaca (rođeni od osamdesetih godina prošlog veka do 2005.) i zedsa (rođeni posle 2005. godine). Kao što su bile generacije X i bejbi bum generacije i ovi nose svoju osobenost. Neko je nosio pionirsku maramu, a neko mobilni. Sve u skladu sa tehnološkim napretkom. Milenijalci, čuveni i kao Petar Pan generacija, koji sve životne odluke i prekretnice odlažu za kasnije i zedsi, opet, kao generacije koje kao da su se sa “mobilnim” uređajima rodili kao sijamski blizanci. I o jednoj o drugoj kategoriji, prednostima i manama govoriću u posebnim tekstovima. Ali jedno je svima zajedničko – nastali otpori kod svih odgovori su na konflikte koje nose u sebi. Iste one konflikte koji su nastali primanjem dvosmislenih poruka iz najbližeg okruženja.
Mislite o tome kad se deci obraćate.
