Kako se dijagnostikuje depresija?

Categories Blog

U prethodnom tekstu govorila sam uopšteno o depresiji i koliko je bitno da vrlo razlikujete vaše trenutno emotivno stanje od bolesti. Ovom prilikom pokušaću da vam približim kako se dijagnostikuje depresija, koji sve stepeni depresivnog poremećaja postoje i kako se oni prepoznaju od strane profesionalaca, jer svaki stepen depresivnog poremećaja podrazumeva i određene postupke i procedure u lečenju.

 

 Dijagnoza depresivnog poremećaja prema MKB-10 (Međunarodna klasifikacija bolesti koju je izdala Svetska zdravstvena organizacija) uključuje:

  • depresivnu epizodu

  • ponavljani depresivni poremećaj

  • distimiju

Da bi se dijagnostikovao bilo koji od navedenih stepena depresivnog poremećaja, kao i njihovih podkategorija postoje posebno za tu priliku kreirane merne skale, koje vrlo precizno definišu simptome ili zbir simptoma koji treba da budu ispunjeni da bi se sa sigurnošću dijagnostikovao isti. Tako se, na primer, dijagnoza depresivne epizode, bilo prve ili ponavljane, postavlja kada su zadovoljeni svi kriterijumi koji su definisani u klasifikaciji, bez obzira na okolnosti nastanka poremećaja.

Vrlo je značajno da se terapeuti uz svoje znanje i iskustvo sve više oslanjaju prilikom lečenja na merne instrumente i spomenute skale, jer će samo tako dobiti što adekvatnije podatke u cilju postavljanja konačne dijagnoze i izbora što sveobuhvatnijih trapijskih postupka, čime će obezbediti veću uspešnost u lečenju pacijenta.

Kao merni instrumenti koriste se simptomi, čija kombinacija i broj određuju i stepen depresivnog poremećaja. Simptomi se dele u tri kategorije: tipični simptomi, drugi uobičajeni simptomi i telesni (somatski) simptomi.

 

Među tipične simptome depresije MKB navodi sledeća tri:

  1. Depresivno raspoloženje

  2. Gubitak interesa i uživanja

  3. Smanjenje energije, obično povećani umor i smanjena aktivnost (često je uočljiv zamor i nakon najmanje aktivnosti).

kako-se-dijagnostikuje-depresija-v

Drugi uobičajeni simptomi su:

  1. Smanjena koncentracija i pažnja

  2. Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje

  3. Osećaj krivice i bezvrednosti (čak i u blagom obliku epizode)

  4. Sumorni i pesimistični pogledi na budućnost

  5. Ideje o samoozleđivanju ili suicidu

  6. Poremećaj spavanja

  7. Smanjeni apetit.

     

Telesni simptomi u depresiji su:

  1. Gubitak interesa i zadovoljstva u aktivnostima koje su inače osobi ranije prijale

  2. Gubitak emocionalnih reakcija na događaje i aktivnosti koje normalno proizvode emocionalni odgovor

  3. Jutarnje buđenje dva ili više časova pre uobičajenoga

  4. Depresivno stanje intenzivnije ujutru

  5. Izražena psihomotorna retardacija ili agitacija

  6. Značajan gubitak apetita

  7. Gubitak telesne težine (od 5% ili više u poslednjih mesec dana)

  8. Izrazit gubitak libida.

     

I da vam za kraj primerom pokažem kako se koriste i kombinuju simptomi u cilju postavljanja adekvatne dijagnoze. Pokazaću to na blagoj depresivnoj epizodi kao stepenu najblažeg intenziteta depresivnog poremećaja (pored ovog postoje i umerena depresivna epizoda, teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma i teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima). Da bi se dijagnostikovala blaga depresivna epizoda treba da budu prisutna 2 tipična + 2 druga simptoma; blaže teškoće u obavljanju uobičajenog posla i socijalnih aktivnosti, ali ne dolazi do potpunog prekida aktivnosti.

Ovim tekstom želela sam da prikažem ozbiljnost depresije kao patološkog poremećaja, koji može da nas ugrozi na svim poljima, ali i da prikažem značaj otvorenog i iskrenog razgovora sa vašim terapeutom, a sve u cilju što potpunijeg postavljanja dijagnoze i odabira adekvatne terapije, kako medikamentozne, tako i psihoterapeutske.

 

Autor: Dr Olivera M. Ćirković, geštalt psihoterapeut, specijalista pedijatrije

Izvor: Mimica N. i sar. Savremena klasifikacija depresije i merni instrumenti. MEDICUS 2004. Vol. 13, No. 1, 19 – 29

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *